Лахан/27
3.
(Соба у царском двору)
МАРИЈА ступи, за њом СТАНА
СТАНА: Али шта је, царице?
МАРИЈА: Све пропаде. Мирослав издао, многе друге војводе отступиле, Константин проиграо битку и сам у ропство пао.
СТАНА: О несреће!
МАРИЈА: Несрећа велика. Остао нам је само овај град, ах! па и у њему много има непријатеља.
СТАНА: Код бунтовника су понајвише они, који су испод мача утекли, или су протерани.
МАРИЈА: Тако кажу.
СТАНА: Ако продру у град?
МАРИЈА: Онда нек' ми буде Бог у помоћи.
СТАНА: Не би ли добро било да избегнемо?
МАРИЈА: Куда, кад је пуна Бугарска непријатеља!
СТАНА: О несреће, о несреће! Сиромах цар, онако болестан.
МАРИЈА: Сиромах цар? Ах! зашто није одавно пре-
минуо, кад није био за владање. (Напољу се чује вика:
Живео цар, живео Лахан!) Шта је то?
СТАНА (која је к прозору отрчала): О, царице, пуна улица људи.
МАРИЈА (приступи к прозору): Сад је зло; побунили се грађани.
СТАНА: Ако нагрну у двор?
МАРИЈА: О судбино, судбино, како си непостојана!
СТАНА: Ево их, улазе; царице, долазе! (Побегне).
МАРИЈА: И ти ме остављаш! (У забуни пође на једна, па онда на друга врата, но на истима чује се глас: да живи Лахан!)
|