Lanci/8

ČIN PRVI

Pojava osma

POJAVA OSMA

ZAGORKA i PREĐAŠNjI

ZAGORKA (Ulazi s poslužavnikom i poslužuje. Ona je ozbiljna. Ćuti.)
ĐURĐEVIĆKA (pošto se poslužila): A što si ti, čedo moje, nešto ljuta? Ni dobar dan... Da ti nije žao što si ostavila mlade ljude, pa došla da poslužiš baba-Đurđevićku?
ZAGORKA: Vi sami ste kazali da pametna devojka uvek ćuti.
ĐURĐEVIĆKA: Bože, dušo. (Smejese.) Ta te pametne tek... Sva su čuda od pametnih. Glupaci i ne rade ništa.
ZAGORKA (poslužuje mater): A otkud vi znate da su glupi kad ne rade ništa? ĐURĐEVIĆKA: 'Ajd, 'ajd. Nemoj me sad ljutiti. (Smeje se iz učtivosti.) Pametan čovek uvek radi...
ZAGORKA (smeje se glasno, lako): A šta vi radite?
ĐURĐEVIĆKA: Eh, eh. Šta ćeš ti sa mnom? Ja i tvoja mati — beše. Prošlo je naše. Mi ćemo pod zemlju, nego vi, mladi...
ZAGORKA (smeje se i odlazi levo): Blaženi potomci! Je l’ te? Sve će oni svršiti!
(Ode levo.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.