Lali
| Lali Pisac: Jovan Pačić |
Od rubina i opala
Blistajušča cveta lala.
Zavistnice nju ne gledu,
Sagnule su glave, bledu
Pokraj lale.
Ružo, krij se ti razmazna
I ponizi bezobrazna,
Smernostiju holu samu
Ljubičicu sad u tamu
Meću lale.
Ljubičica, niska, stidna,
Jest u travi jedva vidna,
Vitkom i na tankom struku
Naša prsa, našu ruku
Diči lala.
Nikto ružu mož’ uzeti
Nju da trnje ne osveti;
„Berite me bezopasno!” —
Veli svakom cveće krasno,
Krotka lala.
Kak’ usudit mogu sebe,
Nesravnimo cveće, tebe,
Rukom skvrnom otkinuti,
Cvet krasote prekinuti
Divne? Lalo!
Vreme ljutim tare krakom
Sve lepote pod oblakom;
Besmrtije bozi stekli
Tako lepom kad te rekli
Postat, lalo!
Izvor[uredi]
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 150-151
|