Laža i Paralaža/18
- 6.
MITA, PREĐAŠNjI
MITA (za sebe): Kog vraga, našla ga je.
MARIJA: Evo, i ovaj je s njim zajedno oko mene obletao; sad me neće ni on poznati.
MITA: Ja? Gospodin baron, tko je ova persona?
ALEKSA: Ostavi je, molim te, devojka sišla s uma, pak govori i sama ne zna šta.
MARIJA: Nije li ovo Mita, koji mi je svaki dan govorio kako je Aleksa dobar mladić, i kako ću s njime srećna biti?
MITA: A, sad znam. Ova djevica umstvuje da bi dobro bilo postati suprugom barona Golića. Hm! Gust nije rđav, i gospodin baron naučeni su na ovakova pojavlenija. Znate li, gospodin baron, onu devojku u Ameriki? Na silu oće da je s baronom Golićem venčana, i plače što neće da je prizna za suprugu. Plan je zaista lep, i ne zamerite mi, vaše sijatelstvo, sad ću i ja početi tražiti baronese; može biti da će se naći kakva koja će mi verovati, kao vi ovoj personi.
ALEKSA: Ha, ha, ha! Ti dobro govoriš, Dimitrije.
MARIJA: O, zoljo, kad se jošt smejati možeš! Teško, teško meni, ali teško i ovoj dobroj devojki, u kakve je ruke pala!
MITA: A, ovo je mnogo! Gospodin baron, možete li to otrpiti?
ALEKSA: Ot bezumnih mora se svašta terpiti.
MARKO: Ćerko, ti sramotiš moga zeta.
MARIJA: Lažu koji se izdaje za barona.
JELICA: Daѕ іѕt zu vіel!
MARKO: Uzmi se ti na um!
MITA: Znaš li ti, bezobraznico, kom tako govoriš?
MARIJA: Laži i paralaži.
ALEKSA: Šta je toliko trpite? Napolje s njom!
MITA (ščepa je za ruku): Napolje!
MARKO: Stante malko, stante; eto i Batića.
ALEKSA (na strani): Taj mi jošt treba!
|