Lav i medved
| ←Lav, magarac i lisica | Lav i medved Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Lav i zec→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Lav i medved pođu po jednoj dubravi od gladi lekarstvo tražeći. Namere se zajedno na jedno debelo jelenče, koje, jedan s jedne strane a drugi s druge, lasno uhvate i ubiju. Da ga razdele na polak? Svaki, esapeći po praznini trduha svom, vidi uda će mu polak malo biti; svak bi rad sve imati. Počnu se dakle oko njega čupati i derati, dok oba iznemognu i u nesvest padnu. Lisica, videći ih tako raspoložene, lagano odvuče jelenče. „Aj, aj! Zla nam sreća i s našim lakomstvom, — reknu oni jedva krećući se — za lisicu li mi mal' glave ne izgubismo!”|
Nesitost i lakomstvo hiljadu zala na ljude navlače, seju svuda razdor i nesoglasije, zavađaju i razdeljavaju srodnu braću i drage prijatelje. „Νήπιοι! ουδέ ίσασιν όσω πλέον ήμισν παντός. Budale! niti znadu koliko je više polak od svega”, viče, žaleći se, starac Isiod. Blažena reč, kojej kad bi ljudi sledovali — ščastljivi bi bili. Polak s soglasijem i s pravdom, više je i napredačnije, jer je s blagoslovom božjim, nego li sve s nepravdom i s prokletstvom. „Farina de diavolo va presto in semola. Brašno đavolje ide brzo u mekinje”, pametno veli talijanska poslovica. Ko s nepravdom teče, s vragom rasteče; ko s tuđim uzdisanjem kuću zida, neće mu unuci u njojzi živiti. Ovo su istine tako javne, a tako poznate, da nije potrebno o njima više govoriti
Izvori
[uredi]- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
|
|
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.
|