Kći Starine Novaka
Zavadi se zvezdica Danica,
Sa Danicom zvezdom preodnicom.
Al' besedi zvezda preodnica:
„Oj Danice, jedna preležnice!
Ti preleža, a ja ti obiđe, 5
Ja obiđe zemlju i gradove,
Pa je dođe Starinu Novaku;
Starini red na carevu vojsku,
Sutra treba na carevu vojsku,
U Novaka muške glave nema, 10
Okrom jedna mezimica Jana,
Pa se otac šnjome našalio:
„Aoj Jano, moje čedo drago!
Da si otkud babi muška glava,
Sad bi svoga odmenula babu, 15
Sutra b' išla na carevu vojsku.“
Kad je Jana reči saslušala,
Pa se Jani na to ražalilo,
Šta govori njojzi mili baba,
Skoči Jana ka' ono pomamna, 20
Ona baca đerđev i preslicu,
Pa uzima babina kulaša,
Pa besedi babinom kulašu:
„Oj kulašu, aoj dobro moje!
Valda'š moći s' mnom vojevati. 25
Ti si muško, ja ću biti žensko,
Što ne znadem ti ćeš pokazati;
Moj je babo tebe izučio,
Tebe baba, a ti ćeš meneka,
Bog će dati, pa će dobro biti 30
Bog će dati, krsno ime moje,
Ja ću svoga odmenuti babu.“
Pa uzima babino oružje,
Ona ide na carevu vojsku.
Koliko je vojska ugledala, 35
Toliko je dalje maširala,
I ovako vojska govorila:
„Bože mili, da čudna junaka!
Za hajduka Starinu Novaka.“
Kad to smotri Kraljeviću Marko, 40
Brzo ide svome belom dvoru,
Pa besedi svojoj staroj majki:
„Boga tebi, moja stara majko!
Jedan junak, što na vojsku dođe,
Za hajduka Starinu Novaka, 45
Čini mi se da je ženska glava!?“
Al' je majka naučila Marka:
„Čedo moje, Kraljeviću Marko!
Vodi vojsku na nove pazare,
Vojski podaj olov' i kremene, 50
Njojzi podaj đerđev i preslicu.
Ako l' bude, sine, ženska glava,
Na to će se prvo prevariti.“
To je Marko poslušao majku;
Natrag ode na carevu vojsku, 55
Kad je otš'o na carevu vojsku,
Vodi vojsku na nove pazare
Daje vojski olov' i kremena,
A junaku đerđev i preslicu.
Pa to junak ne će ni da gledi, 60
Baci junak đerđev i preslicu,
Baci junak kanda se pomami,
Pa uzima olov' i kremena;
Kad uvidi Kraljeviću Marko,
Da se na to prevariti ne će, 65
Brzo ide opet svojoj majki,
Pa besedi svojoj staroj majki:
„Oj starice moja mila majko!
Što si rekla to sam savršio,
Ali junak na to i ne gledi, 70
Baci junak đerđev i preslicu,
Pa uzima olov' i kremena.“
Opet majka naučila Marka:
„Čedo moje, Kraljeviću Marko!
Lako ćeš je ti poznati brajko, 75
Ako bude junak ženska glava,
Vodi vojsku na vodu Sitnicu,
Ako bude junak ženska glava,
Ne će smeti ni do vode doći
A kamo li na vodu naići.“ 80
To je Marko poslušao majke.
Brzo ode na carevu vojsku,
Pa je vodi na vodu Sitnicu.
Nije vojska s konja silazila,
Ali Jana vodu preplivala, 85
I na ovu i na onu stranu.
Vojevala za devet godina,
Nik' ne znade da je ženska glava,
I očla je svome belom dvoru,
Zamenula svoga milog babu. 90
Koliko je baba ugledao,
Toliko je pred nju išetao:
„Blago meni, evo mog vojaka,
Mog vojaka radosna mu majka!“
S konja j' skida u kosu je ljubi: 95
„Aoj Jano, moje čedo drago!
Lepo će te udomiti baba
Udomiti u Budime bele.
U Budime na steklen pendžere,
Di se broji trista basamaka. 100
Silno ću ti blago pokloniti,
Nek je tvome gospodaru drago,
Živa bila, pa se udomila,
I u domu čedo zadobila,
Pa mu deda konja poklonio, 105
Nit' ajana, niti zauzdana!“
