Novak sedi na Miroč-planinu,
Novak sedi priteza opanci,
tamo rani svoga vranca konja;
zob ga zobi prebelom pšenicom,
i poji ga vinom iz bisazi, 5
otkara ga Petru albatinu
oće Novak potkov da mu menja.
Ploče stavlja od ljuta čelika,
a jekseri od suvoga zlata,
još mu kovač grivu pozlaćuje 10
srmom žicom srebrnom uzdicom.
Progovara vranac konj u njisku:
„Ej, Novače, ti moj mlad sejbijo,
da li sam ti toliko omrznuo
pa me jutros za pazar pripremaš?" 15
Novak njemu kroz gnev odgovara:
„E moj, vranče, moj rođeni brate,
nesam tebe za pazar spremio
već nam treba na put putovati
proz golemu zemlju srbadijsku; 20
jutros mene sitna knjiga dođe
od čestita cara i Lazara -
abar dođe od Kosovo polje,
nas su tamo Turci napadnuli,
mora dimo Turci da gonimo.“ 25
Konj zaljulja grivu valovitu
i ponese na sebe junaka.
Kad su bili na Timok na vodu,
ali Timok u krv ogrezao:
buljuk valja ovce starplaninske 30
nit na jednu glava ne stojaše.
Nagna konja i pregazi vodu
pa obode konja uz dolinu,
pravo ode u Kosovo polje.
Taman stiže i sablju poteže, 35
grmnu puška iz potaje tamne
pogodi ga u srce junačko.
Vrišti vranac do boga se čuje
sas grivu mu senku načinjuje.
Pevač, mesto zapisa i napomena
Zabeležio Radoslav Radenković, maja 1966. godine u Galibabincu. Pesma je zapisana od Marije Stojadinović, nepismene seljanke, rođene 1905. godine. Ona je, kako sama kaže, u mladosti bila najbolja pevica u celom ovom kraju. Pevala je na preko 50 svadbi, ali i ovako, na prelu i u polju. Znala je stotinu lirskih i ovih deset epskih pesama. Lirske pesme je upamtila od babe Nastasije i majke Milene, a epske od dede Miroslava dok ih je pevao uz gusle. Kaže da je znala mnogo ovakvih pesama „odi razni srpski junaci i carevi“, ali je ona mnogo toga zaboravila, jer je deda umro kad je imala 15 godina (oko 1920. godine).
Reference
Izvor
Srpske narodne epske pesme. Zabeležio Radoslav Radenković. 27/1987. br. 4-5. str 99.
