Kušanje (Nikola D. Ilić)
| Kušanje (1895) Pisac: Nikola D. Ilić |
Vila:
Otežalo teško breme,
Nastalo je takvo vreme;
Uzaman ti trudi rada,
Kad si malen, kada nemaš;
Sveg nestaje i propada,
Pa za koga pesme spremaš?
Pesnik:
Eno, tamo u livadi,
Vredan ratar polje radi;
Pa kad prispe tio veče,
Kad s’ umoran s rada vrati
S draganom će, tako reče,
Moju pesmu zapevati!
Vila:
Jest, al zemlja nije orna.
Snaga mu je preumorna;
Spopale ga brige svega,
Ni kazati nikom ne sme;
Pa mu nije ni do čega,
Ni do tvoje, veruj, pesme?
Pesnik:
Eno, pastir u kraj luga,
Usamljen je, nema druga;
Nema drage, zato tuži,
I sa frulom vreme krati;
Nek se s mojom pesmom združi,
Ona će ga zabavljati!
Vila:
Jest, al stado mira nema,
A s pesmom će da zadrema;
Pa kad stado gosi vrati,
I ne bude svo na broju;
Tad će gorko da zaplati,
Proklinjući pesmu tvoju?
Pesnik:
Mlađan putnik na uranku,
Da prekrati pute svoje,
Zapevaće pesme moje.
Vila:
Al su strmi gorski puti,
Po njima se teško kreće;
Jadan putnik od umora,
Zapevati tebi neće?
Pesnik:
Ka izvoru — ladnoj vodi,
Devojčica jedna odi,
Mila kao cvet;
Divotna je, puna čara
S pesmama se razgovara
Zanoseći svet!
Vila:
Pa se tako sa krčagom
Vraća kući, al ne sama;
Dozvolila svome dragom,
Da je prati sa pesmama.
Kad je blizu doma bila,
Svog je oca sukobila;
Otac, drugo šta bi znao?
— Dragog joj je oterao. —
Zato su je boli stisli,
I o pesmi, već ne misli?
Pesnik:
Po livadi cveće cveta,
Potok teče i žubori;
A tičice cvrkutaju,
U zelenoj divnoj gori.
Pogle zoru kako rudi,
Uspavano selo sneva;
Na jutrenje zvono budi,
Da se pesma Bogu peva!
Zar ti sve to nije dosta,
Zar ti pesme nije žao?!
Nevernice, izdajnice,
Ja bih pevo i plakao!!.
Vila:
O pesniče, druže mio,
Ne žalosti tako sebe;
Ja te nisam ostavila,
Kušala sam samo tebe!
Pevaj pesme,
Tugu goni;
Ne sustani
I ne kloni.
Pevaj polju,
Cvetnom čaru,
I pastiru
I rataru.
Pevaj tici
U gorici,
I devojci
Na vodici.
Pevaj nebu,
Čarnoj gori,
Pevaj Bogu,
Pevaj zori;
Ali, nikad, ne ostavljaj,
Kad te srpska majka rodi;
Da junačke pesme pevaš
— Otadžbini i slobodi!!...
U zaječaru, 8. Okt. 1895.
Izvor
[uredi]1896. Bosanska vila, list za zabavu, pouku i književnost. Godina 11, broj 1, str. 4.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Nikola D. Ilić, umro 1932, pre 92 godine.
|