Kuči

0001 Bijela je klikovala vila
0002 od Vrmoša zelen planine,
0003 pa dozvia u Kuča kamena
0004 na imenu Radonjića Jova:
0005 "More Jovo, kučka vojevodo!
0006 Ako piješ u mehanu vino,
0007 na ljute ti rane izlazilo,
0008 ako l’ ljubiš u postelju ljubu,
0009 ostala ti udovica brzo!
0010 Da l’ ne vidiš, jadi te viđeli,
0011 eto na te su tri strane vojska?
0012 Eto jedna vojska na Sjenice,
0013 a druga je na Bioče vojska,
0014 e ma što je sila u Turakah,
0015 sve je eto na Doljane ravne,
0016 na Doljane više Podgorice.
0017 Ako l’ meni bolje ne vjeruješ,
0018 a ti uzmi pušku dževerdana,
0019 hajde, Jovo, na Stijenu š njome
0020 te pogledni silu u Doljane,
0021 koliko je sile u Trakah:
0022 u mlogo je sila pritisnula:
0023 od Gorice te do Podgorice,
0024 od Morače do vode Ribnice,
0025 baš da rosa nađe od oblaka,
0026 ne b’ imala rosa đe panuti
0027 do na konja oli na junaka,
0028 al’ na bio šator do šatora,
0029 al’ na zelen barjak do bajraka."
0030 Kad to čuo kučki vojevoda,
0031 on je zbilja pušku dovatio
0032 te izide Jovo na Stijenu,
0033 te vidio silu od Turakah.
0034 No tu mu je loša sreća bila,
0035 jes’ ga straža turska opazila,
0036 na božju ga vjeru ufatila,
0037 povede ga paši Bušatliji,
0038 dovede ga paši pod šatora,
0039 njemu tako paša govorio:
0040 "A tako ti, kučka vojevodo!
0041 Podaj meni od Kučah harače,
0042 e mi podaj tridest đevojakah
0043 da poženim paša tevabiju,
0044 jošte už njih tridest ćesah blaga,
0045 sve gologa cekina žutoga,
0046 i dvanaest Kučah vitezovah
0047 da ih paša držim u taostvo,
0048 a pred njima vojvodu Iliju.
0049 Ako l’ mi ih, Jovo, dati nećeš,
0050 sjutra ću ti s vojskom udariti
0051 i poharat Kuče silovite."
0052 Jovo muči,ništa ne govori,
0053 ne hoćaše, ama ne smijaše,
0054 i tade mu vjera daje paša:
0055 "Zbori, Jovo, što ti nalijega,
0056 na lijepu božju vjeru tvrdu,
0057 zdravo će te paša opraviti."
0058 Tade mu je Jovo govorio:
0059 "A tako mi, dragi gospodare!
0060 Da ja prodam malo i golemo,
0061 eto robje, pašo, u Čifutah
0062 i toliko neću skupit blago,
0063 baš ako ćeš sjutra mi ud’riti
0064 nećeš tridest robah zarobiti,
0065 nit’ ćeš posjeć do dvanaest Kučah,
0066 i tvoja će vojska poginuti."
0067 Pa već zborit Jovo ne smijaše,
0068 dževerdana pušku prifatio
0069 i skočio na noge lagahne,
0070 za njim paša te je poskočio,
0071 prigrnu mu lahkoga binjiša
0072 i dade mu vjerne pratioce,
0073 još ovako njemu govorio:
0074 "Čekaj mi se sjutra, vojevoda!"
0075 Kad otide kučka vojevoda
0076 i doprije u Kuče kamene,
0077 na sabor je Kuče nahodio,
0078 Kuči su ga jedva dočekali,
0079 a bliže ga malo susretali:
0080 "O za boga, naša vojevoda!
0081 Kako ti je paša govorio,
0082 oće li ne sjutra popaliti?"
0083 Sve im što je i kako je kaže,
0084 kako im se paša zafalio:
0085 "No tako ni, Kuči braćo draga!
0086 Od’te sitnu knjigu nakitimo,
0087 pošljimo je tamo u Klimente,
0088 da ni dođe trista Klimenatah,
0089 da im, braćo, po Vrmoša damo,
0090 po Vrmoša zelene planine,
0091 po Vrmoša do vrh Vjeternika."
0092 I taku su knjigu otpravili,
0093 a kad sjutra b’jelo jutro dođe,
0094 jes’ im zorom paša udario,
0095 na prostrane Kuče jadovite
0096 i Kuče su ravne popalili,
0097 dokle bilo dnevi oko podne
0098 š njima niđe boja ne bijaše,
0099 a tada se snuknuše ovčari
0100 baš od Kučke zelene planine,
0101 nešto malo, stotina ovčarah,
0102 u to doba došle i Klimente,
0103 eto dođe trista Klimenatah,
0104 i ostali kučki vitezovi,
0105 su dva kraja paši udarili
0106 i tursku su silu salomili,
0107 složno biše pa je salomiše.
0108 A da ti je stat pa gledat, druže,
0109 kako paša niz Orljevo struže,
0110 kako gine silna turska vojska,
0111 po je vojske poginulo turske,
0112 a od Kučah niko ne pogibe
0113 do pogibe Radonjića Jovo,
0114 i Kuči se natrag povratiše,
0115 poglednuše tamo na Sjenice,
0116 druga sila turska udarila.
0117 Kad viđeše Kuči i Klimente
0118 i s tom vojskom boja zađedoše.
0119 Odvoji se sedamdeset agah
0120 u bijelu Rašovića kulu
0121 oko mlada Aferić kadije.
0122 Usjedoše Kuči i Klimente,
0123 a nanose slamu i sijeno
0124 da izgore prebijelu kulu.
0125 To kad viđe Aferić kadija,
0126 ev’ on zove Gogu Rašovića:
0127 "Jes’ l’ u vojsku, Goga Rašoviću!
0128 Primakni se pod pendžer od kule
0129 na lijepu božju vjeru tvrdu
0130 da ti dodam Sulejmana sina."
0131 I tu Goga gledaše na boga,
0132 primače se na pendžer od kule
0133 no bog ubi drugo Ture mlado,
0134 na pendžer je puklju opalilo
0135 i pogodi Gogu Rašovića
0136 pod kapicu u čelo bijelo -
0137 mrtva ga je zemlja dočekala.
0138 Kad viđeše Kuči i Klimente,
0139 upališe prebijelu kulu,
0140 tu izgorje sedamdeset agah
0141 oko mlada Aferić kadije,
0142 a Kuče se zdravo povratiše
0143 pjevajući i pop’jevajući.