Кучи

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Бијела је кликовала вила
0002 од Врмоша зелен планине,
0003 па дозвиа у Куча камена
0004 на имену Радоњића Јова:
0005 "Море Јово, кучка војеводо!
0006 Ако пијеш у механу вино,
0007 на љуте ти ране излазило,
0008 ако л’ љубиш у постељу љубу,
0009 остала ти удовица брзо!
0010 Да л’ не видиш, јади те виђели,
0011 ето на те су три стране војска?
0012 Ето једна војска на Сјенице,
0013 а друга је на Биоче војска,
0014 е ма што је сила у Тураках,
0015 све је ето на Дољане равне,
0016 на Дољане више Подгорице.
0017 Ако л’ мени боље не вјерујеш,
0018 а ти узми пушку џевердана,
0019 хајде, Јово, на Стијену ш њоме
0020 те погледни силу у Дољане,
0021 колико је силе у Траках:
0022 у млого је сила притиснула:
0023 од Горице те до Подгорице,
0024 од Мораче до воде Рибнице,
0025 баш да роса нађе од облака,
0026 не б’ имала роса ђе панути
0027 до на коња оли на јунака,
0028 ал’ на био шатор до шатора,
0029 ал’ на зелен барјак до бајрака."
0030 Кад то чуо кучки војевода,
0031 он је збиља пушку доватио
0032 те изиде Јово на Стијену,
0033 те видио силу од Тураках.
0034 Но ту му је лоша срећа била,
0035 јес’ га стража турска опазила,
0036 на божју га вјеру уфатила,
0037 поведе га паши Бушатлији,
0038 доведе га паши под шатора,
0039 њему тако паша говорио:
0040 "А тако ти, кучка војеводо!
0041 Подај мени од Кучах хараче,
0042 е ми подај тридест ђевојаках
0043 да поженим паша тевабију,
0044 јоште уж њих тридест ћесах блага,
0045 све голога цекина жутога,
0046 и дванаест Кучах витезовах
0047 да их паша држим у таоство,
0048 а пред њима војводу Илију.
0049 Ако л’ ми их, Јово, дати нећеш,
0050 сјутра ћу ти с војском ударити
0051 и похарат Куче силовите."
0052 Јово мучи,ништа не говори,
0053 не хоћаше, ама не смијаше,
0054 и таде му вјера даје паша:
0055 "Збори, Јово, што ти налијега,
0056 на лијепу божју вјеру тврду,
0057 здраво ће те паша оправити."
0058 Таде му је Јово говорио:
0059 "А тако ми, драги господаре!
0060 Да ја продам мало и големо,
0061 ето робје, пашо, у Чифутах
0062 и толико нећу скупит благо,
0063 баш ако ћеш сјутра ми уд’рити
0064 нећеш тридест робах заробити,
0065 нит’ ћеш посјећ до дванаест Кучах,
0066 и твоја ће војска погинути."
0067 Па већ зборит Јово не смијаше,
0068 џевердана пушку прифатио
0069 и скочио на ноге лагахне,
0070 за њим паша те је поскочио,
0071 пригрну му лахкога бињиша
0072 и даде му вјерне пратиоце,
0073 још овако њему говорио:
0074 "Чекај ми се сјутра, војевода!"
0075 Кад отиде кучка војевода
0076 и доприје у Куче камене,
0077 на сабор је Куче находио,
0078 Кучи су га једва дочекали,
0079 а ближе га мало сусретали:
0080 "О за бога, наша војевода!
0081 Како ти је паша говорио,
0082 оће ли не сјутра попалити?"
0083 Све им што је и како је каже,
0084 како им се паша зафалио:
0085 "Но тако ни, Кучи браћо драга!
0086 Од’те ситну књигу накитимо,
0087 пошљимо је тамо у Клименте,
0088 да ни дође триста Клименатах,
0089 да им, браћо, по Врмоша дамо,
0090 по Врмоша зелене планине,
0091 по Врмоша до врх Вјетерника."
0092 И таку су књигу отправили,
0093 а кад сјутра б’јело јутро дође,
0094 јес’ им зором паша ударио,
0095 на простране Куче јадовите
0096 и Куче су равне попалили,
0097 докле било дневи око подне
0098 ш њима ниђе боја не бијаше,
0099 а тада се снукнуше овчари
0100 баш од Кучке зелене планине,
0101 нешто мало, стотина овчарах,
0102 у то доба дошле и Клименте,
0103 ето дође триста Клименатах,
0104 и остали кучки витезови,
0105 су два краја паши ударили
0106 и турску су силу саломили,
0107 сложно бише па је саломише.
0108 А да ти је стат па гледат, друже,
0109 како паша низ Орљево струже,
0110 како гине силна турска војска,
0111 по је војске погинуло турске,
0112 а од Кучах нико не погибе
0113 до погибе Радоњића Јово,
0114 и Кучи се натраг повратише,
0115 погледнуше тамо на Сјенице,
0116 друга сила турска ударила.
0117 Кад виђеше Кучи и Клименте
0118 и с том војском боја зађедоше.
0119 Одвоји се седамдесет агах
0120 у бијелу Рашовића кулу
0121 око млада Аферић кадије.
0122 Усједоше Кучи и Клименте,
0123 а наносе сламу и сијено
0124 да изгоре пребијелу кулу.
0125 То кад виђе Аферић кадија,
0126 ев’ он зове Гогу Рашовића:
0127 "Јес’ л’ у војску, Гога Рашовићу!
0128 Примакни се под пенџер од куле
0129 на лијепу божју вјеру тврду
0130 да ти додам Сулејмана сина."
0131 И ту Гога гледаше на бога,
0132 примаче се на пенџер од куле
0133 но бог уби друго Туре младо,
0134 на пенџер је пукљу опалило
0135 и погоди Гогу Рашовића
0136 под капицу у чело бијело -
0137 мртва га је земља дочекала.
0138 Кад виђеше Кучи и Клименте,
0139 упалише пребијелу кулу,
0140 ту изгорје седамдесет агах
0141 око млада Аферић кадије,
0142 а Куче се здраво повратише
0143 пјевајући и поп’јевајући.