Kurjak i jagnje

←Kurjak i ždral

Kurjak i jagnje Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović

Kurjak i ovca→

Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.

Kurjak pijaše na jednom izvoru. Jagnje, ne videći ga, daleko niže na potoku dođe napiti se. Kako ga oni spazi, vikne na njega: „Tu si ti došlo mutiti mi vodu, da od tebe ne mogy s mirom ni bistre vode napiti se, je li?”

„Ta voda, gospodaru, od tebe k meni teče, kako ću ti ju ja zamutiti? To nije moguće”, odgovori užasnuto jagnje.

„Ha, ha! Po glasu te poznajem, ti li si onaj koji mi se lane u ovo doba rugaše?” „Lane, u ovo doba? Pomagaj! Tada me nije ni bilo na svetu; mati me je ovog proleća ojagnjila.

„Vidim da si ti umno i pametno, i da se umeš dobro odgovarati”, reče mu kurjak. „No zaludu, sve ti to danas preda mnom neće pomoći.” Skoči na njega i proždere ga.

Naravoučenije

Živo i djejstvitelno opisanije silna nepravedna i slaba nepovina! „Ko te pre? Kadija. A ko ti sudi? Taj isti kadija. Ne pitam te više, znam šta će ti biti”, — vele Bošnjaci. To znači: kurjak te pre, a kurjak ti sudi. Imati pravo onde gdi nasilije i nepravda vlada i sudi, to je toliko koliko i sasvim krivu biti. Da što nadleži delati u takovim okresnostima? Ja drugo sredstvo ne znam razve k nebu oči podignuti i otuda pravi sud čekati. A hoće li to biti? Hoće, bez sumnjenija. Ibo nepravda prevraštava prestole silnih! Onaj Večni i Premudri, koji je sve što vidimo stvorio i održava, on sve vidi, i vozdati će svakom po delu, ako to nasilnikom i ne|pravednim i nije drago. Ali može pomisliti ko: što će danas izedenom jagnjetu pomoći ako sutra kurjaku kožu zderu? Jagnjetu ništa, njemu je svejedno: ta ga kurjak izeo ta čovek, zašto ni jagnjetu ii kurjaku nije nikakvo ponjatije o pravdi i o nepravdi dato, a što im se nije dalo, to se od njih neće ni iskati. A čoveku je to dato; zato ako je koliko ko u zlu otvrdnuo i okoreo, opet ga zlo muči i rastrza. Dakle, ne mora li lud biti ko misli da mu je ovo čuvstvovanije zaludu dato? Evo kako o ovom pre nekoliko hiljada godina starac Isiod mudruje: „Ιχθύσι μεν και θηρσί και οιωνοίς πετεινόις έσθειν αλλήλους, επεί ου δίκη εστίν επ΄ αυτοίς, ανθρώποις, δ΄ έδωκε δίκη ο θεός: Ribama i zverovom i pticam letućim dozvoljeno je da jedno drugo jede, zašto nejma pravde nad njima, a ljudma je dao pravdu bog”.

Izvori

• Antologija srpske književnosti [1]

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.