Курјак и јагње
| ←Курјак и ждрал | Курјак и јагње Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Курјак и овца→ |
| Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Курјак пијаше на једном извору. Јагње, не видећи га, далеко ниже на потоку дође напити се. Како га они спази, викне на њега: „Ту си ти дошло мутити ми воду, да од тебе не могy с миром ни бистре воде напити се, је ли?”
„Та вода, господару, oд тебе к мени тече, како ћу ти ју ја замутити? То није могуће”, одговори ужаснуто јагње.
„Ха, ха! По гласу те познајем, ти ли си онај који ми се лане у ово доба ругаше?” „Лане, у ово добa? Помагај! Taдa ме није ни било на свету; мати ме је овог пролећа ојагњила.
„Видим да си ти умно и паметно, и дa се умеш добро одговарати”, рече му курјак. „Но залуду, све ти то данас преда мном неће помоћи.” Скочи на њега и прождере га.
Живо и дјејствително описаније силна неправедна и слаба неповина! „Ко те пре? Кадија. А ко ти суди? Тај исти кадија. Не питам те више, знам шта ће ти бити”, — веле Бошњаци. То значи: курјак те пре, а курјак ти суди. Имати право онде гди насилије и неправда влада и суди, то је толико колико и сасвим криву бити. Да што надлежи делати у таковим окресностима? Ја друго средство не знам разве к небу очи подигнути и отуда прави суд чекати. А хоће ли то бити? Хоће, без сумњенија. Ибо неправда превраштава престоле силних! Онај Вечни и Премудри, који је све што видимо створио и одржава, он све види, и воздати ће сваком по делу, ако то насилником и не|праведним и није драго. Али може помислити ко: што ће данас изеденом јагњету помоћи ако сутра курјаку кожу здеру? Јагњету ништа, њему је свеједно: та га курјак изео та човек, зашто ни јагњету ии курјаку није никакво поњатије о правди и о неправди дато, а што им се није дало, то се од њих неће ни искати. А човеку је то дато; зато ако је колико ко у злу отврднуо и окорео, опет га зло мучи и растрза. Дакле, не мора ли луд бити ко мисли да му је ово чувствованије залуду дато? Ево како о овом пре неколико хиљада година старац Исиод мудрује: „Ιχθύσι μεν και θηρσί και οιωνοίς πετεινόις έσθειν αλλήλους, επεί ου δίκη εστίν επ΄ αυτοίς, ανθρώποις, δ΄ έδωκε δίκη ο θεός: Рибама и зверовом и птицам летућим дозвољено је да једно друго једе, зашто нејма правде над њима, а људма је дао правду бог”.
Извори[уреди]
- Антологија српске књижевности [1]
|
|
|