Kurjak, baba i dete
| ←Lavica i lisica | Kurjak, baba i dete Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Kurjak i ždral→ |
| Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Kurjak gladan hođaše kojekuda tražeći što da ize. Dođe uveče na kraj sela pred jednu kuću i čuje dete gdi plače i babu gdi ga straši, govoreći da ako ne umukne i ne pođe spavati da će ga namah dati kurjaku. Ovi stane čekati s| velikom željom neće li baba to učiniti. Dok se dete utiši, prestane plakati i zapita babu hoće li ga dati kurjaku? „Ne boj se ti, rano moja, odovori baba — ako kurjak dođe, mi ćemo ga nabosti na oni gvozdeni ražanj što stoji za vrati”. Onda ti kurjak stane bežati, misleći u sebi: „Međer babe u ovom selu jedno govore a drugo misle”.
Ljudi koji svoje pristrastije i koristoljubije za sovet primaju podobni su ovom kurjaku. Lasno veruju ono što žele, nimalo ne razmišljavajući je li to moguće ili ne. dostojni su ne samo prevare no i poruganija; prvo: što nepravedno, a drugo: što budalasto žele i zapevaju. A naša nas baka uči da ako što u srditosti i strasti i rečemo da ćemo učiniti, kad se gnjev i strast utole, o tom ni da ne mislimo. Avgust cesar, otpuštajući od sebe učitelja svoga Apolodorija, zaprosi ga da mu dade svoj poslednji sovjet kako će se vladati. „Kad se god rasrdiš, — odgovori mu učitelj — nemoj ništa ni učiniti ni zapovediti dok ne očitaš grečesko azbuki od alfa do omega.” „Al' dok ja to očitam, proći će me gnjev”, veli mu cesar. „To ja i hoću”, odgovori učitelj. Plutarh, za neku veliku pogrešku vesma razgnjevat na svoga slugu: „Idi mi s očiju”, reče mu — „da nisam ovako srdit, bih te zdravo izbio.” A Platon moli komšiju da mu protuče slugu. „Tuci ga sam”, veli mu oni. „Ne mogu, jer sam odveć srdit.”
Gnjev upodobljava čoveka zveru. A čovek, ništa ne valja da čini kao zver, bez rasuždenija.
Izvori
[uredi]- Antologija srpske književnosti [1]
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
|
|
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.
|