Kupanje žena
| Kupanje žena Pisac: Milosav Jelić |
Visine su jasne, tihe i lazurne,
Ni ponoć daleko, ni rasvitak blizu.
Na obale, alge, okreke i nizu
Sipa prah srebrni iz nebeske urne.
Tad silaze žene ispod mirnih leska,
Nerandži, maslina, u trsaka pera,
Lavora, rogčića i divljeg bibera
Do plavih obala i bisernog peska.
Gore paze straže za zelenim vrškom
Da stranac ne priđe kroz zahladak tavni.
(Taj bi sutra bio na rujavoj ravni
U grudma sa nožem i vezenim drškom).
Svlače se. A potom pevanje i vriska.
Čočečko igranje. Istočnjačke svirke.
Valjaju se peskom mlade vetropirke.
Jedna šiparica uz drugu se stiska.
Kad posle zabeli more snežnim mesom
Čudan drhtaj prođe kroz gradine rodne
I kroz njive sveže, nabujale, plodne
Izgubi za tamnim, mirisavim lesom.
Izvor[uredi]
1918. Zabavnik : dodatak „Srpskih novina”. God. 2, br. 14, str. 5.
|