Kunina Zlatija
0001 Knjigu piše Hasanaginica
0002 Iz Udbinje iz Turske krajine,
0003 Mila ćerka Hamze kapetana
0004 Iz Klijenka grada bijeloga,
0005 Te je šalje svojoj staroj majci:
0006 „U z’o čas me udomila, majko!
0007 „U Udbinju u Tursku krajinu
0008 „Za mojega Kunu Hasan-agu;
0009 „Evo ima devet godinica,
0010 „Kako si me udomila, majko,
0011 „Još ja ne znam, što je muška glava,
0012 „Nit je moje lice obljubljeno:
0013 „Ljeti aga ide po četama,
0014 „Te dovodi tanane robinje,
0015 „Pa on ljubi lijepe robinje,
0016 „Zimi aga ide u mehane,
0017 „Te on ljubi krčmarice mlade;
0018 „Već ti više knjiga doći ne će,
0019 „Hoću ti se mlada objesiti
0020 „O kapiji kamenoj avliji,
0021 „Il’ ću skočit’ sa bijele kule,
0022 „Te bijela ulomiti vrata.”
0023 Kad je neni taka knjiga došla,
0024 I kad viđe, šta joj knjiga kaže,
0025 Ona tajom drugu sitnu piše,
0026 Te je šalje lijepoj Zlatiji:
0027 „Ne vješaj se, mila kćeri moja!
0028 „Ne vješaj se, ne griješi duše;
0029 „Nego čuješ, moja kćeri draga!
0030 „Eto blizu Senja bijeloga
0031 „I u Senju Senjanin-Ivana,
0032 „Dva puta te u mene prosio;
0033 „Ti obuci ruho seratlijnsko,
0034 „Obuci se, kako muška glava,
0035 „I usjedni agina đogata,
0036 „Koga aga rani za megdana.
0037 „Pa ti bježi Senju bijelome,
0038 „Jedva će te vlaše dočekati.”
0039 Kad Zlatiji taka knjiga dođe,
0040 Knjigu gleda, a na nju se smije;
0041 Još Zlatiji dobra sreća bila,
0042 Hasan-age doma ne bijaše;
0043 Zlatija se stade opremati:
0044 Ev’ oblači zelenu dolamu,
0045 Na kojoj su toke pozlaćene,
0046 Kojeno su pet stotin’ dukata;
0047 A na glavu samurli kalpaka,
0048 Oko njega devet čelenaka
0049 (Da je kome stati pogledati,
0050 Kako jedno drugom odgovara:
0051 Samur-kalpak, a obrve crne,
0052 Odsjajuje devet čelenaka);
0053 A na noge kovče i čakšire
0054 Do koljena u srmu zalite,
0055 Od koljena izvezene zlatom;
0056 Sve agino ruho oblačila,
0057 Koje aga nosi u džamiju;
0058 Pa pripasa svijetlo oružje.
0059 Kad se kada l’jepo opremila,
0060 Opremila i opusatila,
0061 Nakupila u egbeta blaga,
0062 Kaka blaga? Sve žuta dukata.
0063 Pa otide u nove arove,
0064 Te opremi agina đogata,
0065 Koga aga rani za megdana,
0066 Ud’ri nnjga sedlo pozlaćeno,
0067 Pa po sedlu zlatnu abaiju,
0068 Podrešena žutim dukatima,
0069 Zauzda ga uzdom pozlaćenom;
0070 Pa kad hodža zauči jaciju,
0071 Posjednula debela đogata,
0072 Okrenu ga u Kunar planinu,
0073 Ode pravo Senju bijelome;
0074 Dobar đogo pute uvjedžbao
0075 Pod njegovim Kunom Hasan-agom
0076 Iduć’ često k Senju bijelome,
0077 Te junačku četu četujući.
0078 Kade svanu i ogrija sunce,
0079 I kaduna na Kunar planinu;
0080 Pa odsjede debela đogata,
0081 Pa izvadi zlaćena durbina,
0082 Ona gledi u primorje ravno,
0083 Dok ugleda Senje na krajini,
0084 Đe se b’jele prebijele crkve;
0085 Pa posjede debela đogata,
0086 Okrenu ga kroz Kunar planinu.
0087 Kad je bila do Udžbara grada,
0088 Tu je kadu noćca zastanula,
0089 U mehani konak učinila,
0090 I onđe je rujna vina pila,
0091 Pa u jutru dobro poranila,
0092 Rano dođe k Senju bijelome,
0093 Kad gospoda iz crkve izlazi.
0094 Kad iziš’o Senjanine Ivo
0095 Sa svojijeh tridest kapetna
0096 Pa na kuli rujno piju vino,
0097 Tad’ kaduna pred avliju dođe,
0098 Na avliji otvorena vrata,
0099 Ućerala konja u avliju,
0100 U avliji Ivanova majka,
0101 Njojzi Božju pomoć nazivala,
0102 Ona njojzi ljevše privatila:
0103 „Bog d’o dobro, mladi seratlija!”
0104 Nju mi pita lijepa kaduna:
0105 „Oj Boga ti, ostarjela bako!
0106 „Jesu l’ ovo dvori Ivanovi?”
0107 Veli njojzi majka Ivanova:
0108 „Baš su ovo dvori Ivanovi.”
0109 Opet pita lijepa Zlatija:
0110 „Jeli doma Ivo kapetane?”
0111 Kazuje joj majka Ivanova:
0112 „Jeste doma Ivo kapetane,
0113 „Eno njega na bijeloj kuli
0114 „S njegovijeh tridest kapetana,
0115 „Đe on s njima ladno pije vino.”
0116 Pa je pita majka Ivanova:
0117 „Oj Boga ti mladi seratlija!
0118 „Otkuda si? Šta l’ za Iva pitaš?”
0119 Veli njojzi lijepa kaduna:
0120 „Ja sam, neno, iz Turske krajine,
0121 „Pa sam doš’o Ivu Senjaninu,
0122 „Ivo mi je Bogom pobratime,
0123 „Kako smo se, neno, pobratili,
0124 „Od onda se nijesmo viđeli.”
0125 Kad to začu majka Ivanova,
0126 Otrčala na bijelu kulu,
0127 Pa kazuje Senjaninu Ivu:
0128 „O moj sinko, Senjanine Ivo!
0129 „Tursko momče u avliju dođe,
0130 „Kazuje se, da ti je pobratim,
0131 „Ja bih mlada i ostarjeh, sinko,
0132 „Muške glave ljevše vid’la nisam!
0133 „Na njemu je divno odijelo
0134 „I njegovu debelu đogatu,
0135 „Žarko ga je ogrijalo sunce,
0136 „Od njeg’ ždraka po avliji bije,
0137 „Te jarkome odsjajuje suncu.”
0138 Kada Ivan razabra besjedu,
0139 Brže viknu svoje vjerne sluge:
0140 „Sad Turčinu konja privatite,
0141 „ Pa ga zov’te na bijelu kulu.”
0142 Odmah sluge konja privatiše,
0143 A kadunu za bijelu ruku,
0144 Te je vode na bijelu kulu;
0145 Kako kada na kulu iziđe,
0146 Junacima Božju pomoć daje,
0147 Oni njojzi ljevše privatiše,
0148 I kaduni mjesto načiniše
0149 Uz koljeno Senjanin-Ivanu,
0150 Pa stadoše ladno piti vino,
0151 Junaci joj ožđeldije daju,
0152 Ožđeldije i dobrodošnice.
0153 Kad se ladna napojiše vina,
0154 Te im vince uljeze u lice,
0155 Progovara Ivo Senjanine:
0156 „Oj Boga ti, neznan dobar junak!
0157 „Otkuda si, od koje l’ krajine?
0158 „Kako li se zoveš po imenu?”
0159 Progovara lijepa kaduna:
0160 „Ja sam junak iz Turske Udbinje,
0161 „Po imenu Arnaut-Osmane,
0162 „Barjaktar sam Kune Hasan-age,
0163 „Pa se jesam s agom zavadio
0164 „Dijeleći šićar u Udbinji,
0165 „Od age sam junak pobjegao
0166 „I tebi sam danas dobjegao,
0167 „Turska mi je vjera omrznula,
0168 „A rišćanska jeste omiljela,
0169 „Doista se hoću pokrstiti,
0170 „Ako mene hoćeš privatiti.”
0171 Kad to začu od Senja Ivane,
0172 On prigrli lijepu Zlatiju,
0173 Pa govori od Senja Ivane:
0174 „Be aferim, Arnaut-Osmane!
0175 „Da ja znadem, da je to istina,
0176 „Da se hoćeš junak pokrstiti,
0177 „Dao bih ti seju Anđeliju,
0178 „Anđeliju seju za ljubljenje,
0179 „I još bih ti kulu načinio
0180 „Pored moje, baš kao i moju,
0181 „Dao bih ti pola očevine
0182 „I suviše nebrojena blaga.”
0183 Al’ govori lijepa Zlatija:
0184 „Fala tebi, Ivo gospodaru;
0185 „Na tvojemu takom razgovoru;
0186 „Ja od tebe i ne gledam blaga,
0187 „I ja imam blaga nebrojena;
0188 „A čuješ li, Ivo gospodaru!
0189 „Doista te prevariti ne ću.”
0190 Pa doziva lijepa kaduna,
0191 Ona viče Ivanove sluge:
0192 „Dones’te mi egbe sa đogata.”
0193 Donesoše egbe sa đogata,
0194 Pune puste žutijeh dukata,
0195 Pa govori lijepa Zlatija:
0196 „Viči, Ivo, tvoga haznadara,
0197 „Nek ostavi egbe s dukatima,
0198 „Nek imamo blaga za ašluka,
0199 „Da imamo za što piti vino.”
0200 Viknu Ivo svoga haznadara,
0201 Te odnese egbe s dukatima,
0202 I ostavi u hazna-odaju.
0203 Kad to viđe od Senja Ivane,
0204 On prigrli lijepu kadunu,
0205 Pa je ljubi među oči čarne:
0206 „Be aferim, Arnaut-Osmane!”
0207 Pa mu čašu vina nazdravio.
0208 Piše vino tri bijela dana,
0209 Dok i sveta neđeljica dođe,
0210 Zove Ivo svu gospodu redom,
0211 Pa odvede Arnaut-Osmana,
0212 Te u crkvi njega pokrstio
0213 I Jovan mu ime nađenuo,
0214 Zanjga svoju seku privjenčao.
0215 Kad je tavna noćca nastanula
0216 I mlađence u đerdek svedoše,
0217 Al’ da vidiš čuda velikoga:
0218 Namjeri se đavo na đavola,
0219 Odmiče se jedno od drugoga.
0220 Kad u jutru jutro osvanulo,
0221 Poranio od Senja Ivane,
0222 Te on šeta po bijeloj kuli,
0223 Pa doziva mila zeta svoga:
0224 „O moj zete, Jovan-barjaktare!
0225 „Jesi li mi mirno osvanuo?
0226 „Jel’ ti u ćud moja Anđa seka?”
0227 Govori mu Jovan barjaktare:
0228 „Gospodaru, Ivo Senjanine!
0229 „Jesam tebi i zdravo i mirno,
0230 „Kom gospođa u ćud biti ne će?
0231 „Al’ mi j’ Anđa nešto nevesela.”
0232 Pita Anđu ostarjela majka:
0233 „Kćeri moja, lijepa Anđuša!
0234 „Što si majci tako nevesela?
0235 „Il’ te nešto Jovan okarao?
0236 „Al’ ti nije gospodar po volji?”
0237 Progovara lijepa Anđuša:
0238 „Prođi me se, moja stara majko!
0239 „Meni Jovan ni mukaet nije,
0240 „Nit’ me kara, niti me miluje.”
0241 Kad to čula ostarjela majka,
0242 Ona kaže od Senja Ivanu:
0243 „O Ivane, da moj mili sine!
0244 „Anđa nam je vrlo nevesela,
0245 „Jovan Anđi ni mukaet nije.”
0246 Kad to začu Ivan Senjanine,
0247 On govori barjaktar-Jovanu:
0248 „Čuješ more, barjaktar-Jovane!
0249 „Što je moja seka nevesela?
0250 „Ti joj nisi ni mukaet bio!”
0251 Progovara Jovan barjaktare:
0252 „Gospodaru, Ivo Senjanine!
0253 „Ja se jesam bogu zarekao,
0254 „Da joj neću lica obljubiti,
0255 „Doke jednom u četu ne odem,
0256 „Da okušam moju sreću prvu
0257 „Od kako sam vjeru mijenjao;
0258 „Nego daj mi Komnen-barjaktara,
0259 „I daj meni do trideset druga,
0260 „Da ja idem u Kunar planinu,
0261 „Da dočekam Kunu Hasan-agu.”
0262 To se Ivu od ina ne more,
0263 Dade njemu Komnen-barjaktara,
0264 I dade mu do trideset druga;
0265 Ode Jovan u Kunar planinu,
0266 U planini noćcu zanoćili.
0267 Kad u jutru jutro osvanulo,
0268 Poranila lijepa kaduna,
0269 Te se penje na zelenu jelu,
0270 Ona gleda drumu na proplanke,
0271 Dok ugleda lijepa kaduna,
0272 Đe promiče barjak kroz planinu;
0273 Ona siđe sa zelene jele,
0274 Pa se vrati natrag u družinu,
0275 Te družini ona kazivala:
0276 „Eto ozdo Kune Hasan-age
0277 „S njegovijeh tridest Udbinjana,
0278 „Nego da ih dobro dočekamo:
0279 „Vi udrite, koji koga može,
0280 „Nek barjaktar gleda barjaktara,
0281 „Hasan-agu ni jedan nemojte,
0282 „Ja ću njega živa uvatiti,
0283 „Jer je brži đogat od dorata.”
0284 To su oni u riječi bili,
0285 Dok eto ti Kune sa družinom,
0286 Kako aga u busiju dođe,
0287 Odmah puče trideset pušaka,
0288 Ubiše mu sedamnaest druga,
0289 Pa za oštro gvožđe privatiše,
0290 Osjekoše do trideset glava,
0291 A pobježe aga na doratu,
0292 A za njime kada na đogatu,
0293 Ona ćera agu niz planinu,
0294 Dok pristiže njega na okuci,
0295 Udari ga teškom topuzinom;
0296 Koliko ga lako udarila,
0297 Iz bojna ga sedla istavila,
0298 Aga pade, a kada dopade,
0299 Bijele mu savezala ruke,
0300 Pa posjede njegova dorata,
0301 A đogata vodi u povodu,
0302 Pa pješice agu prizajmila.
0303 Kad išćera agu u družinu,
0304 Dorina mu pokloni Komnenu,
0305 Pa odoše k Senju na krajinu.
0306 Kad su bili Senju bijelome,
0307 Na muštuluk Ivu otrčaše,
0308 „Daj muštuluk, Ivan-gospodaru!
0309 „Evo tebi Jovan-barjaktara,
0310 „Đe on ide zdravo i veselo,
0311 „Vodi živa Kunu Hasan-agu,
0312 „Nosi trideset glava junačkijeh.”
0313 Kad dođoše u bijelo Senje,
0314 Progovara od Senja Ivane:
0315 „Be aferim, moj zete Jovane!
0316 „Kad si taki junak na megdanu.”
0317 Govori mu Zlatija kaduna:
0318 „Gospodaru, od Senja Ivane!
0319 „Na poklon ti šićar od junaka,
0320 „A daj meni Kunu Hasan-agu,
0321 „I daj meni svilene tenefe,
0322 „Da objesim Kunu Hasan-agu.”
0323 Dade Ivan, ne reče riječi,
0324 Povedoše Kunu Hasan-agu;
0325 Kad su bili na vodu Vrbovu,
0326 Progovara Zlatija kaduna:
0327 „Čuješ more, Kuno Hasan-aga!
0328 „Vi’š da ću te sada objesiti!
0329 „Ja nijesam Jovan barjaktare,
0330 „Veće tvoja Zlatija kaduna:
0331 „Evo ima devet godinica,
0332 „Kako si me od majke odveo,
0333 „Nijesi mi lica obljubio.”
0334 Pa objesi agu kod Vrbove,
0335 Pa se vrati na bijelu kulu,
0336 Pa govori Senjaninu Ivu:
0337 „Gospodaru, od Senja Ivane!
0338 „Ja nijesam Arnaut-Osmane,
0339 „Nego kada Kune Hasan-age,
0340 „Pa sam došla, da ti budem ljuba.”
0341 To je Ivo jedva dočekao,
0342 Vodi kadu u bijelu crkvu,
0343 Te iznova kadu pokrstio,
0344 Divno joj je ime nađenuo,
0345 Divno ime: Pitoma Ružica,
0346 Pa je onda za se privjenčao,
0347 I veselje veliko činio,
0348 Svu gospodu na veselje zvao.
Izbor
[uredi]- Sabrana dela Vuka Karadžića, Srpske narodne pjesme, izdanje o stogodišnjici smrti Vuka Stefanovića Karadžića 1864-1964 i dvestogodišnjici njegova rođenja 1787-1987, Prosveta. Pjesme junačke srednjijeh vremena, knjiga treća 1846, Beograd, 1988., str. 146-153.