Kumovanje Grčića Manojla
Dvije kume okumile kuma,
Okumile Grčića Manojla,
Jedna kuma bijela Latinka,
Druga kuma tanana Vlainja;
U Vlainje muško čedo glava, 5
U Latinke žensko čedo bilo.
Kuma kumi bijela Latinka,
Pa je njemu tijo besedila:
”Bogom kume i svetim Jovanom,
Bi l’ ti mene poslušao, kume, 10
Što bi tebe zamolila mlada –
Promeni mi čedo na krštenju,
Evo tebi carevo uzdarje,
Za uzdarje vezena košulja,
Više zlata nego platna pusta!” 15
To je Grče kumu poslušalo,
Prevari se, ujede ga zmija,
I promenu čedo na krštenju.
Kad su došli dvoru bijelome,
U Vlainje žensko čedo glava, 20
U Latinke muško čedo glava.
Vrisnu, ciknu tanana Vlainja:
”Jao meni do Boga mojega,
Pre bi muška, a ženska glava!”
Pa besedi Grčiću Manojlo: 25
”Ao kume, žalosna ti kuma,
Grijota mi u te pogledati,
A kamoli s tobom besediti,
Nužda mi je, besediti moram –
Zašt’ promeni čedo na krštenju? 30
Bog t’ ubio, Grčiću Manojlo,
O što si se bolan prevario,
Da bi o što, ne bi ni žalila,
Već o jednu vezenu košulju!”
Njoj se kume kune i preklinje: 35
”Nisam, kumo, čedo promenio,
Nisam, kumo, a tako mi kumstva,
I nad nama Boga velikoga,
I onoga v’jenca Hristovoga
I po kumstvu krstitelja božja! 40
Ako li mi i tim ne veruješ,
Ja imadem mog jedinca Jovu –
Pečena ga ja izeo mlada
Kano jagnje o Đurđevu danku!”
Pak se baca na vrana konjica 45
I otide dvoru bijelome.
Kad je bio na kraj gore čarne,
Za njim bjeli maleno jagnješce;
Sjaši s konja Grčiću Manojlo,
Te uvati maleno jagnješce 50
I meće ga sebi na konjica.
Kad je doš’o do prve mejane,
Onde Grčić jagnješce zaklao,
Zaklao ga i ispek’o mlado,
Po jagnjeta pojede Manojlo, 55
Drugu polu ljubi je poneo.
Kad je junak u poljani bio,
Od kuće ga ugledala ljuba
I pred njega išetala tužna,
Te je vojni plačem besedila: 60
”Gospodaru Grčiću Manojlo,
Danas nam se pomamio Jovo,
I stvorio u jagnješce mlado
I otiš’o u goru zelenu!”
Tad se seti Grčiću Manojlo, 65
Setio se šta je uradio,
Pa se tuče šakom po prsima:
”Avaj meni do Boga jedina,
Ja sam danas njega uvatio,
U meani ispekao mlada, 70
Polu poj’o, polu tebi don’o!
Avaj meni i do Boga moga,
O što sam se danas prevario,
Da bi o što, ne bi ni žalio,
Već o jednu vezenu košulju – 75
Ja promenu čedo na krštenju
I učini veliku zakletvu,
Pravdajuć’ se krivo, a pred kumom!
’Vako bilo svakome junaku
Koji boži zakon prestupio 80
I kršteno pogazio kumstvo!”
To govori Grčiću Manojlo,
To govori a bolja ga mori,
Dole pade i dušu izdade,
Ljuba osta nad njim kukajući. 85
