Кумовање Грчића Манојла (САНУ)

Извор: Викизворник


Кумовање Грчића Манојла

Двије куме окумиле кума,
Окумиле Грчића Манојла,
Једна кума бијела Латинка,
Друга кума танана Влаиња;
У Влаиње мушко чедо глава, 5
У Латинке женско чедо било.
Кума куми бијела Латинка,
Па је њему тијо беседила:
”Богом куме и светим Јованом,
Би л’ ти мене послушао, куме, 10
Што би тебе замолила млада –
Промени ми чедо на крштењу,
Ево теби царево уздарје,
За уздарје везена кошуља,
Више злата него платна пуста!” 15
То је Грче куму послушало,
Превари се, уједе га змија,
И промену чедо на крштењу.
Кад су дошли двору бијеломе,
У Влаиње женско чедо глава, 20
У Латинке мушко чедо глава.
Врисну, цикну танана Влаиња:
”Јао мени до Бога мојега,
Пре би мушка, а женска глава!”
Па беседи Грчићу Манојло: 25
”Ао куме, жалосна ти кума,
Гријота ми у те погледати,
А камоли с тобом беседити,
Нужда ми је, беседити морам –
Зашт’ промени чедо на крштењу? 30
Бог т’ убио, Грчићу Манојло,
О што си се болан преварио,
Да би о што, не би ни жалила,
Већ о једну везену кошуљу!”
Њој се куме куне и преклиње: 35
”Нисам, кумо, чедо променио,
Нисам, кумо, а тако ми кумства,
И над нама Бога великога,
И онога в’јенца Христовога
И по кумству крститеља божја! 40
Ако ли ми и тим не верујеш,
Ја имадем мог јединца Јову –
Печена га ја изео млада
Кано јагње о Ђурђеву данку!”
Пак се баца на врана коњица 45
И отиде двору бијеломе.
Кад је био на крај горе чарне,
За њим бјели малено јагњешце;
Сјаши с коња Грчићу Манојло,
Те увати малено јагњешце 50
И меће га себи на коњица.
Кад је дош’о до прве мејане,
Онде Грчић јагњешце заклао,
Заклао га и испек’о младо,
По јагњета поједе Манојло, 55
Другу полу љуби је понео.
Кад је јунак у пољани био,
Од куће га угледала љуба
И пред њега ишетала тужна,
Те је војни плачем беседила: 60
”Господару Грчићу Манојло,
Данас нам се помамио Јово,
И створио у јагњешце младо
И отиш’о у гору зелену!”
Тад се сети Грчићу Манојло, 65
Сетио се шта је урадио,
Па се туче шаком по прсима:
”Авај мени до Бога једина,
Ја сам данас њега уватио,
У меани испекао млада, 70
Полу пој’о, полу теби дон’о!
Авај мени и до Бога мога,
О што сам се данас преварио,
Да би о што, не би ни жалио,
Већ о једну везену кошуљу – 75
Ја промену чедо на крштењу
И учини велику заклетву,
Правдајућ’ се криво, а пред кумом!
’Вако било свакоме јунаку
Који божи закон преступио 80
И крштено погазио кумство!”
То говори Грчићу Манојло,
То говори а боља га мори,
Доле паде и душу издаде,
Љуба оста над њим кукајући. 85



Извор[уреди]

САНУ II - Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.