Kumovanje Grčića Manojla
0001 Dvije druge skupa drugovale.
0002 Jedna bila tanana Vlainja,
0003 A druga je premudra Latinka.
0004 Obe skupa čedo zadobile,
0005 Jednoga su kuma okumile,
0006 Jednog kuma Grčića Manojlu.
0007 U Latinke žensko čedo bilo,
0008 U Vlainje muško čedo bilo.
0009 A kad slale na kršćenje čedo,
0010 Luda bila premudra Latinka,
0011 Potajno je kumu govorila:
0012 „O moj kume, Grčiću Manojlo!
0013 Prom’jeni mi na kršćenju čedo,
0014 Dat ću tebi košulju od zlata
0015 I još k tomu stotinu dukata.“
0016 Kada došla na kršćenje čedu,
0017 Kum prom’jeni na kršćenju čedo.
0018 Zove kuma tanana Vlainja:
0019 „Odi, kume, sa mnom na užinu.“
0020 Odgovara Grčiću Manojlo:
0021 „Hvala tebi, tanana Vlainjo!
0022 Tamo sam se prije obećao.“
0023 L’jepo kuma kuma darovala:
0024 Daje njemu tananu košulju,
0025 Na košulju svilenu maramu.
0026 A kum kumi ne daruje ništa,
0027 Ni iz ruke zelene jabuke,
0028 Već on ide premudroj Latinki.
0029 Kad su došli dvoru bijelomu,
0030 Razmotava tanana Vlainja,
0031 Razmotava svoje čedo malo.
0032 Kad opazi tanana Vlainja,
0033 Da je k njojzi žensko čedo došlo,
0034 Zacvilila tanana Vlainja,
0035 Pa pozivlje Grčića Manojlu:
0036 „O moj kume, Grčiću Manojlo!
0037 Ti si meni prom’jenio čedo.
0038 Što učini, da od Boga vidiš?
0039 U mene je muško čedo bilo,
0040 A sada se žensko čedo nađe.“
0041 Al se kume kumi kunijaše
0042 I krivo se junak prisizaše:
0043 „Nisam, kumo, tanana Vlainjo,
0044 Ja tako mi Boga jedinoga!
0045 Ako li mi, kumo, ne vjeruješ,
0046 Imam sina od sedam godina,
0047 Po imenu maloga Stevana,
0048 Pečena ga u neznani jeo,
0049 Ako sam ti prom’jenio čedo.“
0050 Tada ga se kuma okanila,
0051 Cvileći je u dvor ulazila.
0052 Kad kod kume užinu užina,
0053 On se skače konju na sedalce,
0054 Pa on ide svom bijelom dvoru.
0055 A kad biše nasred polja ravna,
0056 Sretalo ga jedno janje malo,
0057 Pa je njemu pute prelećalo
0058 I konju mu noge sapletalo.
0059 Odbija ga Grčiću Manojlo,
0060 Al se janje odbiti ne dade,
0061 Već se skače konju u sedalce.
0062 Lati nože Grčiću Manojlo,
0063 Pa ti kolje jedno janje malo.
0064 Silni mu je oganj naložio,
0065 Pak ispeče jedno janje malo.
0066 Svega ga je sam junak sjužio.
0067 Samo jedno pleće ostavio,
0068 Pak ga meće konju u ankesu,
0069 Da će dati malome Stevanu.
0070 A kad došo blizu dvora svoga,
0071 Sl’jetala ga Anđelija ljuba
0072 Cvileći i suze roneći:
0073 „Gospodaru, Grčiću Manojlo!
0074 Jesi l’ sreo maloga Stevana?
0075 Stvorio se u janješce malo,
0076 Odletio niz to polje ravno.“
0077 Kad Manojlo razumio glase,
0078 Još i čuo, šta mu ljuba kaže:
0079 „A joj meni, huda srećo moja!
0080 Kad sam bio usred polja ravna,
0081 Tu me srelo šareno janješce,
0082 Konju mi je noge sapletalo,
0083 Samo mi je u sedlo skakalo.
0084 Zakla jesam jadno janje šaro,
0085 Silnu jesam vatru naložio,
0086 Ispeka sam jedno janje malo,
0087 U slast jeo jedno janje malo.
0088 Jedno mi je pleće ostanulo,
0089 Metnuo sam konju u ankesu,
0090 Da ga dadem malome Stevanu,
0091 Da se d’jete s njime pozabavi.“
0092 Kad vidjeti, što je u ankesi,
0093 To ne biše pleće od janjeta,
0094 Već to bila ruka od Stevana.
0095 „Sad ti kažem, moja vjerna ljubo,
0096 Naopako na kumstvo sam pošo.
0097 Ja prom’jenih na kršćenju čedo,
0098 Molila me premudra Latinka,
0099 Da joj dadem ono muško čedo,
0100 Da će dati košulju od zlata
0101 I još k tomu stotinu dukata.
0102 Kuma se je odma dosjetila,
0103 Pak je mene živo zaklinjala,
0104 A ja sam se krivo proklinjao
0105 I na svom se sinu zaklinjao.“
0106 Pa on trže nože oda pasa,
0107 Pa udara sebe usred pasa
0108 Među puca, gdje mu srce kuca.
0109 Mrtav junak crnoj zemlji pao.
0110 Zacvilila Anđelija ljuba:
0111 „Dvori moji, tko će vas dvoriti,
0112 A imanje, tko će vas užiti?“
0113 Pa uzima nože okovane,
0114 Pa udara sebe u srdašce.
