Kremenski sužnji
Had su Turci Kremen porobili,
Kremenskoga kralja pogubili,
Odveli mu troje dietce mlade:
Mariana, od sedam godinah,
I Ivicu, pod kosom dievojku, 5
I Ivana u svilu povita.
Iza tog se Kremen porušio,
Svatko nosi merko na glavama,
Nit pucaju, nit' nišana meću,
Nit' igraju u kolu dievojke, 10
Niti momci idju k' dievojkama;
Oni žale troje dietce male,
A najbolje kremenska kraljica.
A sve idju Turci uz planinu
I bacaju u travu Ivana; 15
A nosi ga Ivica sestrica;
I došli su u Udbinu ravnu,
Caru su ih pekšiš učinili.
Bil' u cara devet godinicah;
On Ivicu carici poklanja 20
Seb uzima dvoje dietce mlade,
Pa ih spremi konjma na livadu
I daje im koplja kostajnicu,
A za koplja konje pripinjaju.
Kad nastala deseta godina, 25
A zauči ezan na džamii:
Viknu care mujezine svoje:
Kako pervi mladi petak doje,
Car će troje dietce poturčiti.
To začula Ivica dievojka, 30
Pa se moli carici gospoji:
„Ja carice! moja gospojice,
čula jesam, moja gospojice,
Da su mi se bratja razbolila,
Čuvajući na livadi konjah; 35
Dopusti mi, da mogu otići
Na livadu miloj bratji mojoj."
Njoj velide carica gospoja:
„A neluduj! Ivica dievojko,
Ti nemoreš ići na livadu; 40
Valja tebi mog ljuljati sina,
Po imenu Muju carevića."
Sve se moli liepa dievojka,
I od muke ruse kose guli,
Jer će mlada vierom prevernuti. 45
Njoj govori carica gospoja:
„Ja Ivice! moja robinjice,
Ako želiš otić na livadu,
Ti otiđi u haznu carevu,
Pa nakupi u džepove blaga, 50
Pa ti siđi u čaršiu novu,
Gdie god sreteš kljasta i ćorava
I, Ivice, vlaha siromaha:
Sve dieli mekahne dukate,
A za zdravlje bratje obojice." 55
Kad to čula neboga dievojka,
Poljubi je u papuču žutu,
Mahom ode k bratji na livadu.
A kad dođe bratji na livadu,
Zaspali su u zelenoj travi; 60
Njiha budi Ivica sestrica.
Progovara Mariane mali:
„Hajd' odtale iz gorice vilo,
Što si se ti na nas namierila?"
Govori im Ivica dievojka: 65
„Ja niesam vila namiernica,
Već Ivica, vaša mila seka,
Nut ustajte, da vam niešto kažem,
Što zauči ezan na džamii:
Kako pervi mladi petak dođe, 70
Care nas je reko poturčiti;
Već ustante bratjo da biežimo,
Našoj miloj ostarieloj majci."
Progovara Mariane mali:
„Hajd' Ivico, mila seko naša, 75
Ti k carici u Stambola grada;
Pa se njojzi po kriocu valjaj,
Nebi li joj ključe ujagmila,
Bona seko, od hazne careve,
Nebi li nam najam naplatila; 80
Dok mi dobre konje opremimo."
Odmah ode Ivica dievojka;
Carici se po kriocu valja;
Izmače joj od hazne ključeve;
Nakupila blaga gotovine, 85
Pa se k bratji na livadu vraća.
Bratja su joj konje opremila;
Odmah dobre konje pojašiše,
Pobiegoše natrag u Kremena.
Kad su bili na pervom konaku, 90
Do mehane kerčmarice Janje,
Oni Janju iz mehane viču:
„Posestrimo, Janje kerčmarico!
Znaš li bona, jel' ti viera tverda?
Moremo li noćcu prenoćiti?; 95
Moreš li nas dobro sakrivati? —
Kada sutra bieo dan osvane,
Car će silnu vojsku pokupiti,
Za nama će u potieru poći,
Jer smo dietca zarobljeni bili; 100
Nas je mlade reko poturčiti:
Žao nam je vierom prevernuti,
Utekli smo iz Stambola grada,
Svojoj majci, kremenskoj kraljici."
Veli njima Janja kerčmarica: 105
„Volim rusu glavu izgubiti,
Nego ću vas mlada pokazati."
Liepo oni naučili Janju,
Šta će Janja caru besiediti.
Kada svanu i granu sunašce, 110
Al' eto ti sve sile careve;
Pred njima je care od Stambola.
Onde svoju silu zastavio,
Pa on Janju po imenu viknu:
„Ponesi mi vina izobila. 115
Da odmorim vojsku silovitu."
I iziđe Janja pred mehanu,
Pred carom se do zemljice svija,
Gorko cvili a suze prolieva:
„Patišahu! svietla kruno moja, 120
Kapi nejmam u mehani vina; —
Ovud prođe troje dietce mlade,
Sve popiše u mehani vino,
A nehtiše ni platiti piva;
Ostaviše koplje u zalogu, 125
Doka siđu ka Kremenu gradu,
Pa će poslat za vino dinare,
A ja njima koplje kostajnicu."
Kada čuo care od Stambola,
Onda veli Janji kerčmarici: 130
„Ponesi mi koplje kostajnicu,
Da ti platim vino cerveniku."
Janja mu je koplje iznosila;
Car joj plati vino cerveniku,
Dade Janji za trista dukatah; 135
Ode care i odvede vojsku
U natrage, ka StambolU gradu.
Šemluk čini troje dietce mlade,
Ponajbolje Janja kerčmarica.
Janja im je ručak iznosila. 140
Tu ručaše i ponapiše se,
A Janju su liepo darovali:
Svako dalo po tridest dukatah,
A Ivica stotinu dukatah.
Odtalen se oni podigoše. 145
Kad su bili uz polje kremensko,
Ali ženju mlade žetelice,
Nit pievaju, niti popievaju,
Merkiem se platnom pokrivale.
Putnici im Boga nafalili, 150
Pa pitaju mlade žetelice:
„O dievojke! što vi nepievate,
Što nosite merko na glavama?
Što li ste se mlade porušile?
Ili vas je voda oplavila, 155
Ili oganj vatra opalila,
Ili vas je care porobio?"
Ali vele mlade žetelice:
„Bora vama! tri junaka dobra,
Evo ima devet godinicah 160
I deseta sada nastanula,
Nije ovde cura zapievala,
Nit se oganj puška izpalila,
Nit' kucnuo momak uz tamburu,
Kako se je Kremen porobio, 165
Kremenskoga kralja pogubili,
Odveli mu troje diete mlade;
Od onda smo s' mlade porušile,
Ni za njiha nigda čuli nismo,
Il su živi, il su s' poturčili,170
I odoše dvoru bielomu,
Pokucnuše halkom na vratima;
Kraljica im otvorila vrata;
Čini mlada bielicu pšenicu,
Svako zerno u suzama kupa. 175
A njoj veli Ivica dievojka:
„Ja bora ti, kremenska kraljice!
Moremo li ovde prenoćiti?"
„A morete, kićeni svatovi,
Imam vama i hlieba i vina 180
Vašim konjma i zobi i siena."
Odmah oni konje odjašili,
I odoše u biele dvore.
Kada akšam pade na zemljicu,
Iznosi im pivo i jedivo. 185
Naslonja se Iva na Ivana.
Ljuto cvili kremenska kraljica:
„Naslonja se neva na dievera,
Baš ko moja Iva na Ivana!"
A veli joj Mariane mali: 190
„Dodajder mi sedefli tamburu,
Da ja kucnem junak uz tamburu,
Sitno kucem a jasno zapievam."
Moli im se kremenska kraljica:
„Ah! nemojte tri junaka dobra; 195
Evo ima devet godinicah,
Odkako su Kremen porobili,
Vojna moga Turci pogubili,
Odveli mi troje dietce mlade:
Mariana od sedam godinah, 200
I Ivicu, pod kosom dievojku,
I Ivana u zlatu povita; —
Tambura je malog Mariana,
Nitko nije još je ni skinuo,
Kako je je sine ugodio; 205
Ni za njiha još čula niesam:
Il su živi, il su umirali,
Il su svoju vieru prevernuli?"
Progovara Mariane mali:
„Mi smo skoro iz Stambola grada, 210
Vidili smo troje dietce mlade:
Ivica je tvoja zarobljena,
U carice, liepe gospoje,
Ljulja njojzi dietcu u bešici;
A Marian na rosnoj livadi, 215
Onde čuva konjah carevieh."
Kada čula kremenska kraljica,
Ona skide sedefli tamburu.
Sitno kuca mali Mariane
Sitno kuca, a jasno popieva: 220
„Vila gniezdo ptica lastavica,
U Kremenu, na visokoj kuli;
Dok su ptići golužavi bili,
Dolazila cerna vranetina,
Odniela ptiće lastaviće; 225
Kad ptićima krila ponarastla,
Odbiegoše cernu vranetinu,
Doletiše svomu, zavičaju."
Majka njega po piesmi poznala,
Pa je njemu tiho besiedila: 230
„Što se meni nepokažeš sine!?"
Na izred ih majka izljubila,
Svoje redom troje dietce mlade.
Pa izletje gradu na bedeme
I opali ubojne topove, 235
Haber daje po Kremenu gradu,
Da su njega dietca dolazila.
Šemluk čini tri nedielje danah,
Cieo Kremen u radosti pliva. —
Ova piesma na tvoje poštenje, 240
Bog ti dao zdravlje i veselje!
Rodilo ti vino i pšenica,
I da bi ti rodilo predivo,
I da bi ga gulile dievojke,
Udovice terle i topile, 245
Biegunice na rosu nosile,
Stare bake žicu odtezale.
Pošten bio, tko te je rodio,
I bielim mliekom zadojio,
Poštena mu na ramenu glava, 250
Poštenia pod obrazom brada.
Štimala te bratja i družina;
Dušmani ti svi pod nogam bili,
Kano konjma klinci pod pločama.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
