Krvni mir/29

III ČIN

XI POJAVA

XI POJAVA

RADAN, STANKO, PERO, LAZAR i dr.

RADAN (ulazeći): Zar si tu?
STEVAN (izađe pred njega): Ovđe sam. Šta ćeš?
RADAN (Ljutito): Pitaš me šta ću? Krv moju plati, krvniče ... Kuću si mi iskop’o ...
STEVAN: Boga ti, jesi li pri pameti?
RADAN: Ja jesam, ama ne znam jesi li ti?
STEVAN (začuđeno): Ama kakvu krv spominješ?'
RADAN: Krv moju.
STEVAN (zablenuto): Ama šta je bilo, ljudi božiji?
LAZAR: Ubio Stojan Boška.
STEVAN (zapanjen): Boška?
RADAN: Šta se čudiš? Eno ga leži mrtav, a i Milica ti polumrtva u ognjuštini — ah, kuku meni! (Uhvati se za glavu.)
STEVAN (Kao da ne vjeruje. Skoro poluglasno pita): I Stojan ubio Boška?
LAZAR: Ubio jakako.
RADAN (steže pušku): Ama on neće ostat’ neosvećen. Ja ću ga osvetit’!
STEVAN (pristupi mu bliže): Šta ćeš?
RADAN (digne pušku): Da te ubijem k’o psa. Ne treba da živiš na ovom svijetu.
STEVAN (Ljutito istrgne mu pušku): Zar sam ja tome kriv? Ja samo pitam: je li istina?
PERO: Istina je!
LAZAR: Mi nikad lagali nijesmo.
RADAN (u ljutini ironično): Eto ti tvoje poštene zakletve! Treba da se stidiš boga i ljudi! ... Vidiš, kako si je održ’o...
STEVAN (plane): I održaću je! (Mirku) Đe je krvnik?
MIRKO (uplašen): Ne znam.
RADAN: Ama ja znam: on je pobjeg’o...
STEVAN: Ali meni neće uteći! Naću ga makar i pod zemljom.
MIRKO (pristupi mu sa strahom): Šta si namislio?
STEVAN (žestoko): Ostavi me! Ja znam šta ću.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Svetozar Ćorović, umro 1919, pre 105 godina.