Krvni mir/27
| ◄ VIII ПОЈАВА | XI POJAVA | X ПОЈАВА ► |
IX POJAVA
STANKO, PERO i još dvojica (hitno dolaze)
STANKO: Je li istina?
PERO: Zar i on pogin’o? (Obojica poletiše nad Boška, pa ga ljube u čelo.)
LAZAR (škripnu zubima): Eto ti tvoga prijatelja. Lijepo ti iskopa kuću ... Zar je to ljucki? ... Zar je to prijateljski, a?
RADAN (podiže se, pa u uzbuđenju ne znajući šta će): Pa šta ću, braćo?
STANKO: Osveti se!
SVI: Osveti se.
RADAN: Zar njemu da se svetim?
STANKO: Ako se ne osvetiš, ubiće i tebe k’o i njih!
PERO: Ubio ti je dva rođaka, pa gotovo i Milicu i sad da mu oprostiš?
LAZAR: Mi mu nećemo oprostiti!
PERO: Mi treba da se osvetimo!
RADAN (Bori se ... Pogleda na Boška, pa onda, ujedanput razjareno kriknu): I osvetiću se! Osvetiću svoju krv! Mi nijesmo više prijatelji, mi smo dušmani, najgori dušmani na svijetu. (Pojuri.)
LAZAR: I mi ćemo š njime.
PERO: Hoćemo.
STANKO: Pa hajdemo! Šta da čekamo! (Odjure svi naglo, osim dvojice što ostanu kraj Boška.)
Zavjesa pada.
|