Krvni mir/25
| ◄ VI ПОЈАВА | VII POJAVA | VIII ПОЈАВА ► |
VII POJAVA
BOŠKO, STOJAN i MILICA
BOŠKO (dolazi odonuda, kud je otišao ... Natmuren je kao i obično ... Pogleda na Stojana i Milicu, pa ujedanput zastade): Zar on ovđe? Ha, baš mi je dobrodoš’o... Zaboravio sam ga ... Šta ću sad ... Ako otrčim da ga uzmem, može mi umaći... (Dosjeti se.) Ha, znam šta ću! Lake su mi ruke.
MILICA (trže se): K’o da je nešto šušnulo. (Boško se sakri.)
STOJAN (pogleda): Ne boj se, nije ništa... (Opet je uze za ruku.) Jedva čekam kad će jesen ...
MILICA: I ja ...
BOŠKO (ustremi se na njih. Odgurnu Milicu, koja poluglasno vrisnu i pade. On dočepa Stojana oko vrata i poče da ga davi): Nećeš jeseni đočekati, skote!
STOJAN (Otima se. Zagušeno): Pu ... pu... sti!
BOŠKO (razbojnički): Ne pušćam te živa!
STOJAN (Hoće da ga odgurne, ali ne može ... Trže se dvaput, ali badava ... Ujedanput se dohvati za pas i izvuče nož, pa ga očajnički zabode Bošku u prsi.)
BOŠKO: Jao! (Izvi se i pade.)
STOJAN (Odahnu ... Pogleda besvjesno oko sebe ... Ujedanput pogleda na nož i na krv, pa kao začuđeno pita se poluglasno): Krv? ... Oklen krv? ... (Pogleda na Boška, zadrhće i ujedanput vrisne.) Ah! Boško! (Baci nož i mahnu rukama kao da se od nekoga brani. Zatim pođe da bježi, pa opet zastade i poplašeno pogleda na krv, a tada se opet strese i poče bježati dalje.)
|