Крвни мир/25
| ◄ VI ПОЈАВА | VII ПОЈАВА | VIII ПОЈАВА ► |
VII ПОЈАВА
БОШКО, СТОЈАН и МИЛИЦА
БОШКО (долази одонуда, куд је отишао ... Натмурен је као и обично ... Погледа на Стојана и Милицу, па уједанпут застаде): Зар он овђе? Ха, баш ми је добродош’о... Заборавио сам га ... Шта ћу сад ... Ако отрчим да га узмем, може ми умаћи... (Досјети се.) Ха, знам шта ћу! Лаке су ми руке.
МИЛИЦА (трже се): К’о да је нешто шушнуло. (Бошко се сакри.)
СТОЈАН (погледа): Не бој се, није ништа... (Опет је узе за руку.) Једва чекам кад ће јесен ...
МИЛИЦА: И ја ...
БОШКО (устреми се на њих. Одгурну Милицу, која полугласно врисну и паде. Он дочепа Стојана око врата и поче да га дави): Нећеш јесени ђочекати, скоте!
СТОЈАН (Отима се. Загушено): Пу ... пу... сти!
БОШКО (разбојнички): Не пушћам те жива!
СТОЈАН (Хоће да га одгурне, али не може ... Трже се двапут, али бадава ... Уједанпут се дохвати за пас и извуче нож, па га очајнички забоде Бошку у прси.)
БОШКО: Јао! (Изви се и паде.)
СТОЈАН (Одахну ... Погледа бесвјесно око себе ... Уједанпут погледа на нож и на крв, па као зачуђено пита се полугласно): Крв? ... Оклен крв? ... (Погледа на Бошка, задрхће и уједанпут врисне.) Ах! Бошко! (Баци нож и махну рукама као да се од некога брани. Затим пође да бјежи, па опет застаде и поплашено погледа на крв, а тада се опет стресе и поче бјежати даље.)
|