Krvni mir/13
III POJAVA
TRI ŽENE i pređ.
(Žene dolaze zajedno. Svaka nosi po kolijevku.)
PRVA ŽENA: Da ostanemo ovđe.
DRUGA: Pa da ostanemo.
PRVA: Ja se bogme baš umorila.
TREĆA: A ja baš nijesam.
DRUGA: E, ali ti si najmlađa.
LAZAR: Evo dođoše i žene Stevanovih rođaka, a Mirka još nema.
MILOŠ: Ama ne brini se, čoječe, doće on brže. Vidiš, da nema još ni popa.
NIKOLA (Stojanu): Ako ti budu svatovi brže, onda neka znaš da ću se napit’ k’o što se još nikada napio nijesam. Nije mi dosta čitava mješina vina! I piću i pjevaću dok ne promuknem i ne posrnem. Hoću duše mi!
STOJAN: A, vala, i tražiću dobra vina, pa ga makar i skupo platio ... Otiću baš u Kovačevića u Mostar, a on beli ima fina vina... Ta nije šala, jednom je ,’vako veselje u životu.
NIKOLA: Kako kome.
STOJAN: Šta veliš?
NIKOLA: Ja velim: kako kome. Jer se meni to veselje desilo dvaput.
STOJAN: E, ama prvo je bolje.
NIKOLA: Bogme nije. U mene je bilo drugo bolje, jer znaš: moja pokojna imađaše dobar jezik, pa sam se obradov’o, kad mi je bog skiđe s vrata.
LAZAR (Milošu): Pravo da ti kažem, sve mi se ovo čini k’o neki san.
MILOŠ: I meni.
LAZAR: Sve mi se čini: k’o da nije ništa bilo, niti će bit’...
MILOŠ: I meni isto tako ... (Čuju se glasovi.)
STOJAN (gleda u daljinu): Eto našije’...
NIKOLA: Eto ih svije’...
STOJAN: Ne znam zašto: srce mi bije k’o da će iskočit’ iz prsiju.
NIKOLA: To je od radosti.
STOJAN: Ne znam: je li baš od radosti, ili od čega drugoga...
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Svetozar Ćorović, umro 1919, pre 105 godina.
|