Krvni mir/10
X POJAVA
STEVAN, STOJAN, MIRKO
STEVAN (pogleda na nebo, skide kapu i prekrsti se): Fala bogu, ovo će se sve lijepo svršit’ ... A mislio sam, da neće proć’ bez krvi... Haj, haj, ama znam ja, da me bog nije zaboravio. (Polahko priđe Stojanu, koji je jednak bio kao i u početku i udari ga po ramenu.) Stojane!
STOJAN (digne glavu): Šta je?
STEVAN: Jesi li sve čuo?
STOJAN: Čuo sam.
STEVAN: E sad se ne boj! Sve će se sada na dobro okrenut’... Pomirićemo se lijepo, pa će sve bit’ ko i prije.
STOJAN (ustaje i poljubi ga u ruku): Fala ti k’o rođenom ocu. (Pristupi Mirku, koji je sve zabrinuto slušao.) Mirko! Sve će dobro bit’! Sad ne treba da se ničega bojimo! (Veseo istrča iz sobe.)
STEVAN: Eto vidiš! Znao sam ja, da će ga to razveselit’... Da ne bi ovako, šćaše momak lijepo da pomahnita.
|