Krvavi presto/24
| ◄ Појава трећа | Četvrta pojava | Појава пета ► |
Četvrta pojava
KOSOR i MARKO (dođu s’ golim sabljama) i PREĐAŠNjI.
KOSOR:
Čestiti kralju, bog nije s' nama,
A satana je s’ buntovnicima:
K'o letnji vihar uvelo lišće
Razneše našu junačku četu.
BODIN:
Junačka četa? Pa sramno beži,
K'o golub kad ga orao goni.
MARKO:
Srbi se, kralju, junački bili,
I borili se kao lavovi,
Al' najamnici u rupe hteše
K'o miševi kad mačke osete.
BODIN: .
Dok su svi Srbi uz mene bili,
Na zastavu nam ne pade ljaga,
A slava nam je čistija bila
Od belog snega na Durmitoru!
Junačka četa! Da nisam, k'o sam,
I kad bih hteo, da sebe kaljam,
Preslicama bih sve ih potuk’o!
MARKO:
Crna je, što smo doneli ti vest,
Al' kako ne bi još grđe bilo,
Uklonimo se, velim, odavde,
— Ne mene, kralju, već tebe radi —
Jure buntovnici, što brže jure
Nego s’ bregova letnja bujica,
Lako nas mogu i da opkole
I raznesu nas na sabljama sve.
BODIN:
Pa neka dođu! Ne! Ja ne čekam!
U slavu! U boj! (istrgne mač) Na polje, munjo,
Kojom sam svoje i srpsko ime
U zvezde rez'o! U boj! U slavu! (Ode, — Za njim Marko)
KOSOR:
Užasniji je, neg' ognjeni zmaj,
Il’ nego ranjen u pustinji lav;
Kad repom šiba zemlju prljavu
A modra krv mu oči prelije,
Od kralja nema boljeg junaka,
Za njime! U boj! (pođe)
|