Крвави престо/24
| ◄ Појава трећа | Четврта појава | Појава пета ► |
Четврта појава
КОСОР и МАРКО (дођу с’ голим сабљама) и ПРЕЂАШЊИ.
КОСОР:
Честити краљу, бог није с' нама,
А сатана је с’ бунтовницима:
К'о летњи вихар увело лишће
Разнеше нашу јуначку чету.
БОДИН:
Јуначка чета? Па срамно бежи,
К'о голуб кад га орао гони.
МАРКО:
Срби се, краљу, јуначки били,
И борили се као лавови,
Ал' најамници у рупе хтеше
К'о мишеви кад мачке осете.
БОДИН: .
Док су сви Срби уз мене били,
На заставу нам не паде љага,
А слава нам је чистија била
Од белог снега на Дурмитору!
Јуначка чета! Да нисам, к'о сам,
И кад бих хтео, да себе каљам,
Преслицама бих све их потук’о!
МАРКО:
Црна је, што смо донели ти вест,
Ал' како не би још грђе било,
Уклонимо се, велим, одавде,
— Не мене, краљу, већ тебе ради —
Јуре бунтовници, што брже јуре
Него с’ брегова летња бујица,
Лако нас могу и да опколе
И разнесу нас на сабљама све.
БОДИН:
Па нека дођу! Не! Ја не чекам!
У славу! У бој! (истргне мач) На поље, муњо,
Којом сам своје и српско име
У звезде рез'о! У бој! У славу! (Оде, — За њим Марко)
КОСОР:
Ужаснији је, нег' огњени змај,
Ил’ него рањен у пустињи лав;
Кад репом шиба земљу прљаву
А модра крв му очи прелије,
Од краља нема бољег јунака,
За њиме! У бој! (пође)
|