Krvavi presto/18

TREĆI ČIN

Peta pojava

Peta pojava

Branislav, Gradislav i Predinja (dođu)

BRANISLAV:
Značajan mora da će biti zbor,
U svečanoj je rizi ceo dvor. —
Baš mi je milo, što sam došao
Što Kočopara nisam slušao,
Što velevažnog, što sobeta tog
Učesnik i ja biću narodnog.
GRADISLAV:
Ozbiljni, — brate, — mora da su dni
Kad velikani pozvani su svi:
Vahvda će opet mač iz korica. (za se)
Nikad ovako sumnjiva lica.
PREDINjA:
O, kad bi opet pukli gromovi
I krenuli se burni vetrovi
Blizanci strašni krvava boja,
Da jednom veće i sablja moja
Na užas kivnom vragu zasevne
I varnice da na nj' sipa gnjevne!
BRANISLAV:
Okaj se take besede, dete,
PREDINjA:
Nek mirno brza vremena lete.
Nisam li tvo1 sin?
ERANISLAV: "
Ti ne znaš jošte šta su bojevi.
Pakleni kada strašni vragovi
Okova svojih oslobode se
Užasom kad se selena trese
Kad im u ruci buktinje goru
Što vale suše dubokom moru
Kad neumitnu smrt bičem gone,
Prevrću sela i ruše trane,
Kada sve reke krvlju poteku
A u jauku i \[ leleku
Kad odojčadi vrisak se gubi
A ranjen junak škrguće zubi,
Kad nema nigde kuće, kućišta
Hlađene vode, tiha ogšišta,
Pastirske vrule, čovečjeg glasa^
Niti PO' seli laveža pasa;
Petlova kada ne peva grlo
Beć sve je mrtvo, sve izumrlo,
Samo što crne, grabljive vrane .
Neskladno grakću sa suve grane. —
Ja dobro iamtim bojeve ljute
Merio sam im krvave pute:
Jezik mi dakle reči ne bira:
Da bog da srpstvu dugoga mira,
A našem kralju zdravlja i sreće!
PREDINjA:
Baš htedoh reći, dokle ćeš veće?
Al' slava, oče! ... O njoj mi zbori!
Oh gleni lice kako mi gori!
Zaista, babo, sram me ubija,
Po obrazu mi krv krvcu vija,
Il' šta će ovaj mač mi o bedru?
GRADISLAV:
I ja ću reći jednu, al' jedru:
Sokolić nek' od sokola uči,
Pa dok do zvezda ne može s' krili
Neka u miru u gnjezdu sedi.
PREDINjA:
U gnjezdu sedi? Sramota, zazor!
Stid bih me bilo da sam i žena!
BRANISLAV:
Stišaj se, sine, lako ti može
Dušu da spali taj veliki žar. —
(dvoranima)
Da živi kralj na diku rodu svom
A dušmanu na trepet i užas!
Dugo da živi sretno i slavno!
GRADISLAV i PREDINjA:
Da živi Eodin, sretno i slavno!
BRAIISLAV (Gradislavu)
Ma pogle, brate, te ugursuze!
Nijednog glasa iz pusta grla,
GRADISLAV (Branislavu)
Da mogu, brate, ulizice te
Svojom bih rukom redom poveš'o. —
PREDINjA:
Ko li je ovde kralj i vladalac,
Kad ćuhite svi k'o zaliveni,
Kad Srbin srpskog kralja pozdravlja?
(Dvorani mrmljaju)
BRANISLAV (Gradislavu)
Čuješ li psine, kako li reže? (glaeno)
Valjda vam nije po ćefu bilo,
U dičnom dvoru srpskoga kralja
Što srpsko ime Srpče spomenu? ...
GRADISLAV (Branislavu)
Valjda se nećeš s' njima prepirat?
Ta ti podlaci nesu dostojni,
Laskavao da te u petu ljube.
BRANISLAV (svojima)
Pravo si rek'o... Tako mi mača,
U mal' se opet ne zaboravi!
Al' šta će ove čankolize tu?
Gleni ih samo, kako nas mere!
GRADISLAV (svojima)
Bome nas ovi popreko glede.
BRANISLAV (svojima)
Pogle ih oamo, kako šapuću.
GRADISLAV (svojima)
Čuvaj se, čuvaj; ja bih rekao,
Da glave naše ovde igraju.
BRANISLAV (isto)
Uhode li smo?
PREDINjA (isto)
A ko kaže to?
BRANISLAV (Predinji)
Lagano, sine. (glasno) Uhode li smo,
Što uhodnički merite nas tu?
PREDINjA:
Niste li čuli? — Odgovarajte! (dvorani mrmljaju)
GRADISLAV (za se)
Čudo i pokor! Oh, luda glavo!
Ta to je podlo ... to je izdaja!
Zar nije više ni kletva sveta?
Kud sam se deo? To ne može bit'!
Moja je zebnja neosnovana!
Ta kralj je čovek. ... Baš s' tog' i može:
Bavo je anđ'o prema čoveku (Brarislavu)
Gleni ih samo!
BRANISLAV:
Obesi li ih!
Prezrenja oganj nek mi ih spali!
Već sve je mrtvo, sve izumrlo,
Samo što crne, grabljive vrane
Neskladno grakću sa suve grane. —
Ja dobro pamtim bojeve ljute
Merio sam im krvave pute:
Jezik mi dakle reči ne bira:
Da bog da srpstvu dugoga mira,
A našem kralju zdravlja i sreće!
PREDINjA:
Baš htedoh reći, dokle ćeš veće?
Al' slava, oče!... O njoj mi zbori!
Oh gleni lice kako mi gori!
Zaista, babo, sram me ubija,
Po obrazu mi krv krvcu vija,
Il' šta će ovaj mač mi o bedru?
GRADISLAV:
I ja ću reći jednu, al’ jedru:
Sokolić nek' od sokola uči,
Pa dok do zvezda ne može s’ krili
Neka u miru u gnjezdu sedi.
PREDINjA:
U gnjezdu sedi? Sramota, zazor!
Stid bih me bilo da sam i žena!
BRANISLAV:
Stišaj se, sine, lako ti može
Dušu da spali taj veliki žar. —
(dvoranima)
Da živi kralj na diku rodu svom
A dušmanu na trepet i užas!
Dugo da živi sretno i slavno!
GRADISLAV i PREDINjA:
Da živi Bodin, sretno i slavno!
BRANISLAV (Gradislavu)
Ma pogle, brate, te ugursuze!
Nijednog glasa iz pusta grla.
GRADISLAV (Branislavu)
Da mogu, brate, ulizice te
Svojom bih rukom redom poveš’o. —
PREDINjA:
Ko LI je ovde kralj i vladalac,
Kad ćutite svi k'o zaliveni,
Kad Srbin srpskog kralja pozdravlja?
(Dvorani mrmljaju)
BRANISLAV (Gradislavu)
Čuješ li psine, kako 'li reže? (glasno)
Valjda vam nije po ćefu bilo,
U dičnom dvoru srpskoga kralja
Što srpsko ime Srpče spomenu?...
GRADISLAV (Branislavu)
Valjda se nećeš s' njima prepirat?
Ta ti podlaci nesu dostojni,
Laskavao da te u petu ljube.
BRANISLAV (svojima)
Pravo si rek'o ... Tako mi mača,
U mal’ se opet ne zaboravi!
Al' šta će ove čankolize tu?
Gleni ih samo, kako nas mere!
GRADISLAV (svojima)
Bome nas ovi popreko glede.
BRANISLAV (svojima)
Pogle ih samo, kako šapuću.
GRADISLAV (svojima)
Čuvaj se, čuvaj; ja bih rekao,
Da glave naše ovde igraju.
BRANISLAV (isto)
Uhode li smo?
PREDINjA (isto)
A ko kaže to?
BRANISLAV (Predinji)
Lagano, sine. (glasno) Uhode li smo,
Što uhodnički merite nas tu?
PREDINjA:
Niste li čuln? — Odgovarajte!
(dvorani mrmljaju)
GRADISLAV (za se)
Čudo i pokor! Oh, luda glavo!
Ta to je podlo ... to je izdaja!
Zar nije više ni kletva sveta?
Kud sam se deo? To ne može bit’!
Moja je zebnja neosnovana!
Ta kralj je čovek...Baš s' tog' i može:
Đavo je anđ'o prema čoveku (Brarislavu)
Gleni ih samo!
BRANISLAV:
Obesi li ih!
Prezrenja oganj nek mi ih spali!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.