Krvavi presto/11

DRUGI ČIN

Četvrta pojava

Četvrta pojava

KOSOR (dođe) i PREĐAŠNjI.

U dobri čas!... U dobri čas!... Bože!...
Kuda ćeš, Marko? Stani još malo,
Ka verna sluga našeg vladara,
Valja da i ti čuješ zaveru,
Koja se opet prot njega digla. —
BODIN (za se)
Slučaj je ovo, il' je dogovor?
Al' nije ovo srpskog kralja dvor?
Al', hajde, ništa, slušajmo dalje
Te prazne reči, te hude tralje.
KOSOR:
Zar nisi čuo? Ne znaš li zar još,
Da s' protiv kralja digo Kočopar
I s' njime sva mu braća rođena,
Od osvete krvave vođena?
Pa braća svuda javno govore
Da će da kralju presto obore,
Što ga je silom negda oteo
Od Radoslava, oca njihova. —
Zaveri seme ne izede vuk,
A srpski j' narod, k'o i drugi puk,
Lako se diže, lako se buni,
Jer puk je more, tek jedno duni,
Već se talasa, već se penuši
Riče i huji, kida i ruši.
Uz Kočopara, kažu, puk je sav,
A Kočopar je, bome, hrabar lav,
A lava nije lako slomiti:
Junački tu se valja boriti!
BODIN (ustane — za sebe)
Otvorio se crni valjda ad
Pa otrovan na zemlju pljuje gad?!
MARKO:
Molim te lepo, kralju čestiti,
Od sele da se ne misliš srcem,
Jer srce je k'o lađa na moru
Što vetrovi je gone krilati,
E svog krmara nema iskusna,
Da pouzdano vodi laki brod
Po sinjeg mora grdnoj pučini. —
Dok j' tvoje srce takav, kralju, brod
Bez svog krmara uma ledena:
Može ti vavek čuven biti rod,
Al' nikad ništ' od tvoga plemena.
BODIN:
Neverstvo, prevrat, mukla izdaja,
Najveći, znadem, — zločini su to, —
Ni bog što ne sme nikom prostiti.
Nemoj mi dakle krivo misliti,
Da zločin takav ne smem kazniti
Zemaljski zakon ako to ište. —
Al' moja braća nisu krtine
U noćnom mraku podlo da riju,
Na zaveri da rade prljavoj.
Već sokoli su, hrabri Srbi su,
Što smelo kažu pravdu u oči
I samom bogu, nek'mol' čoveku!
MARKO:
Ja neću više ništa zboriti,
E svaka reč mi ovom prilikom
Bez uspeha bi, vidim, ostala
K'o samrtnika kad bih s' molitvom
S' crna mu odra hteo podići.
KOSOR:
Kad nemaš više vere u meni,
U dvoru tvome ja sam izlišan. —
Al' ja ponavljam, što sam rekao,
Oko te kivno uze na nišan.
Pa ako nije tako, Bodine,
Evo ti sluge, neka pogine.
BODII:
Pa nij ... nije ... nije nikada!
Il' dokaza mi dajte, dokaza!
(čuje s s' polja pobuna)
MARKO:
Kakva je vreva? Kakva pobuna?

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 136 godina.