Крвави престо/12
| ◄ Појава четврта | Пета појава | Појава шеста ► |
Пета појава
ЈАКИНТА (дотрчи) и ПРЕЂАШЊИ.
Бодине! Краљу, само кад си жив!
БОДИН:
Јакинто, љубо, збори, шта ти је?
Зашт' дробну росу сипаш пред-а-мном
Из мутнога неба твојих очију?
ЈАКИНТА:
Страх ме је. (чује се с'поља побуна) Чујеш?
Чујеш?
ГЛАС (с поља):
Хватај их!
БОДИН:
Ко виче то? Ко буни Бодина?
ЈАКИНТА:
Издаја, краљу, срамна завера,
Из ведрог неба изненадан гром
На прагу громко грми, ево, твом;
Па да ј' од кога ... већ ...
БОДИН:
Шта, већ? Реци!
Па био макар син ми рођени,
Наносити се неће главе!
ЈАКИНТА (плаче):
О!
БОДИН:
Бисерне твоје, Јакинто, сузе
И самом богу жалостиви чине,
А нек'мол' мени, твоме Бодину.
Па утри сузе! Збори, дане мој,
Казуј ми име издајниково,
Да казни дрског зловарника тог,
Што небо моје, што тебе вређа!
(с' поља побуна)
ЈАКИНТА:
Издајници су од твога рода!
БОДИН:
Шта рече, љубо? О!
ЈАКИНТА:
Чуо си већ.
БОДИН:
Зар Кочопар? Зар браћа?
ЈМИША:
Браћа, ох!
Да црног греха, грдног покора!
БОДИН:
Рано сте дошли, лешинари, хај,
Да мртво моје тело кљујете!
Скријте се доле под црну земљу
Ископаћу вас својим ноктима,
Скријте се макар у голу стену
Блискавом муњом гњева ми страшна.
Сажећи ћу вам отровно тело!
ГЛАСОВИ (с поља):
Унутра с њима, унутра!
|