Kralj Dimitrije i car tatarski
0001 Car tatarski silu sakupio,
0002 Silom pade pod Karadaglijom,
0003 Pa otolen sitnu knjigu piše,
0004 Pa je šilje u Rusiji Maloj,
0005 A na ruke kralju Dimitriji:
0006 „Da me čuješ, Dimitrije kralje —
0007 Jedna zemlja, a dva gospodara,
0008 To nam raja podnijet’ ne može,
0009 No mi kupi od Rusa arače,
0010 Na đevojku po tri litre zlata,
0011 Na đetića hiljadu dukata;
0012 Ako l’ arač sakupiti nećeš,
0013 Ja ću doći u Rusiju Malu
0014 I opalit’ ognjem svekoliko,
0015 I zarobit’ malo i veliko
0016 I metnuću u zakonu mome,
0017 I obalit’ crkv’ i manastire
0018 I napravit’ turačke džamije!”
0019 Kad je kralja knjiga dopanula,
0020 Knjigu gleda, suze prolijeva.
0021 Otud dođe sluga Petrenije,
0022 Pa Dimitrij’ tako besjedio:
0023 „Što je tebe, dragi gospodaru,
0024 Što su tako knjige žalostive?”
0025 A on mu je tako besjedio:
0026 „O, Bogu ti, moja vjerna slugo,
0027 Evo me je knjiga dopanula
0028 Od onoga cara Tatarina,
0029 I silnu je vojsku sakupio
0030 I evo ga pod Karadaglijom —
0031 Da kupimo od Rusa arače,
0032 Na đevojku po tri litre zlata,
0033 Na đetića iljada dukata;
0034 Ako arač ne bismo skupili,
0035 On će doći u Rusiju Malu
0036 I izgorjet’ ognjem svekoliko,
0037 I pofatat’ malo i veliko
0038 I okrenut’ u zakonu svome,
0039 I naše će crkve poarati
0040 I ogradit’ njegove džamije!
0041 No što ćemo, moja vjerna slugo —
0042 Da kupimo Ruse sokolove,
0043 Oćemo li ali nećemo li?”
0044 A njemu je Petar besjedio:
0045 „Ne telari, jadan gospodare,
0046 Ne strašimo našu sirotinju,
0047 No napravi knjige od arača,
0048 Ja ću poći pod Karadaglijom —
0049 Ja sam cara i priđe služio,
0050 Neće mene odma izgubiti,
0051 A ti”, reče „dragi gospodare,
0052 Ako pođeš pod Karadaglijom,
0053 Nit’ ćeš doći ni donijet’ glavu,
0054 Tadar bi nam zemlju poarao!”
0055 Kad ga začu od Rusije kralje,
0056 Napravi mu od zemlje arače,
0057 Pak ga spravi pod Karadaglijom
0058 I dade mu knjige u bisake,
0059 Pak ga kralje Bogom kumijaše:
0060 „O, za Boga, Petrenije slugo,
0061 Kada dođeš pod Karadaglijom,
0062 Nemoj ludo izgubiti glavu!”
0063 Pođe Petar pod Karadaglijom,
0064 A kad Petar dođe planinama,
0065 Metnu ruke konju u bisage,
0066 Pa izvadi knjige od arača,
0067 U komade knjige učinio,
0068 Pa ji baci na travi zelenoj,
0069 Od konja se junak odvojio,
0070 Lijevom ih nogom potrljao
0071 Da ih kleti ne bi našli Turci,
0072 Da ne vide što im knjige pišu,
0073 Pak se opet na konja bacio
0074 Ode pravo pod Karadaglijom.
0075 Careve ga ugledale sluge,
0076 Pak mi caru tako besjeđahu:
0077 „Gospodaru, care Tatarine,
0078 Evo tebe kralje dimitrija,
0079 Evo nosi od Rusa arače!”
0080 Koliko je silan i bijesan,
0081 Od zemlje je na noge skočio
0082 I slugama on zapovidio:
0083 „Pođ’te mi ga ufatite živa,
0084 Na grlo mu konop namaknite,
0085 Silnome ga mene dovedite!”
0086 A druge mu sluge besjeđahu:
0087 „Čuješ, care, mili gospodare,
0088 Nije ono kralje Dimitrije,
0089 No njegova sluga Petrenije!”
0090 Reče riječ kralje Tatarine:
0091 „I njega mi živa ufatite,
0092 Silnome ga meni dovedite!”
0093 Listo su ga sluge poslušale
0094 I Petra mi živa ufatiše,
0095 Na grlo mu konop namaknuše,
0096 Pak ga vode caru pod čadorom.
0097 Kada caru pod čadorom dođe:
0098 „Dobar doš’o, slugo Petrenije!”
0099 A Petar mu tiho govoraše:
0100 „Bog daj tebe, moj čestiti care!”
0101 Ovako mu care besjedio.
0102 „Đe je tebe kralje Dimitrije?”
0103 Al’ mu Petar mudro odgovara:
0104 „O, Bogu ti, moj čestiti care,
0105 Ja sam tebe i priđe dvorio,
0106 A ne malo, no deset godina!”
0107 Zivnu care krvava dželata,
0108 Odista ga izgubiti ćaše,
0109 Ma tu bjehu tri srpske vojvode,
0110 Pak pred carem na noge skočiše:
0111 „Aman, care, da te Bog ubije,
0112 Ne izgubi pravedna junaka,
0113 On je tebe vazda vjeran bio,
0114 On će uvest’ u Rusiju Turke!”
0115 Tadar Petar riječ progovori:
0116 „O, Bogu ti, moj čestiti care,
0117 Evo tebe tvrdu vjeru dajem —
0118 Da mi podaš vojske nekoliko,
0119 Ja ću poći u Rusiji Maloj,
0120 I uvesti u Rusiju Turke
0121 I skupiti tvojega arača,
0122 I donijet’ pod Karadaglijom
0123 I bez rane i bez mrtve glave!”
0124 Kad raumje care Tatarine,
0125 Ovako je Petru besjedio.
0126 „Ajde zbogom, moja vjerna slugo,
0127 I izberi po taboru Turke,
0128 Povedi ih u Rusiju Malu
0129 I skupi mi od Rusa arača
0130 I dovedi kralja Dimitriju;
0131 Teke dođeš pod Karadaglijom,
0132 Staviću te sinko za vezira!”
0133 Bira Petar po taboru Turke
0134 Kao vuče po toru jagance,
0135 Šnjima pođe u Rusiji Maloj.
0136 Kada dođe pred bijelom crkvom,
0137 Pred bijelom crkvom Aranđela,
0138 Da bi nama u pomoći bio,
0139 Tu naodi gospodu rusinsku,
0140 A u crkvi protopop-Neđelka
0141 Đe pojaše božju leturđiju.
0142 Kada viđe protopop Neđelko,
0143 Pak izide pred bijelom crkvom,
0144 S grla skida zlatna petrailja,
0145 Pa govori slugi Petreniji:
0146 „Bog te ubio, slugo Petrenije,
0147 Što uvede u Rusiju Turke!”
0148 A Petar je njemu besjedio:
0149 „Ajde, pope, u bijele crkve,
0150 Za to ćemo lasno učiniti —
0151 Svaki uzmi po svoga Turčina;
0152 Koji ne bi gosta izgubio,
0153 U Rusiju da mu stanja nije!”
0154 Telar vika pred bijelom crkvom:
0155 „Ko od Rusa ne dođe pred crkvom,
0156 U Rusiju da mu stanja nije!”
0157 Skupiše se Rusi sokolovi:
0158 A da ti se nagledati, pobro,
0159 Koliko je vojske u Rusiju,
0160 Sve junaka, sivi sokolova,
0161 Ne bi vojsku rosa preklopila
0162 Ni u podne pregrijalo sunce!
0163 Svaki uze po svojega gosta,
0164 A uzima Petronije sluga,
0165 On uzima Sokolović’ pašu,
0166 A dade mi kralju Dimitriji,
0167 Njemu dade veljega vezira —
0168 Svaki uze sebe po Turčina.
0169 Kade svanu i ogrija sunce,
0170 Da ti se je, pobre, nagledati —
0171 Divno ti je Rusija okićena,
0172 Pred svaki dvor od Turčina glava!
0173 Telar opet po Rusiji vika:
0174 „Po naredbi Dimitria kralja,
0175 Ko od Rusa ne dođe pred crkvom,
0176 U Rusiju da mu mjesta nema!”
0177 Skupiše se mladi Rusinjani
0178 I natroje vojsku razrediše:
0179 S jednom vojskom sluga Petrenije,
0180 S drugom vojskom kralju Dimitrije,
0181 S brodovima protopop Neđelko,
0182 On mi vozi zelene lubarde.
0183 Pravo po’še pod Karadaglijom,
0184 Tatarinu caru udariše,
0185 Udariše snažno sa tri strane
0186 I njegovu vojsku rasprosuše
0187 I svu pod mač tada okrenuše,
0188 Ufatiše živa Tatarina
0189 I pođoše u zemlji tatarskoj,
0190 Tatariju Rusi napuniše —
0191 Kako tadar, tako i danaske!
