Краљ Димитрије и цар татарски
0001 Цар татарски силу сакупио,
0002 Силом паде под Карадаглијом,
0003 Па отолен ситну књигу пише,
0004 Па је шиље у Русији Малој,
0005 А на руке краљу Димитрији:
0006 „Да ме чујеш, Димитрије краље —
0007 Једна земља, а два господара,
0008 То нам раја поднијет’ не може,
0009 Но ми купи од Руса араче,
0010 На ђевојку по три литре злата,
0011 На ђетића хиљаду дуката;
0012 Ако л’ арач сакупити нећеш,
0013 Ја ћу доћи у Русију Малу
0014 И опалит’ огњем свеколико,
0015 И заробит’ мало и велико
0016 И метнућу у закону моме,
0017 И обалит’ цркв’ и манастире
0018 И направит’ турачке џамије!”
0019 Кад је краља књига допанула,
0020 Књигу гледа, сузе пролијева.
0021 Отуд дође слуга Петреније,
0022 Па Димитриј’ тако бесједио:
0023 „Што је тебе, драги господару,
0024 Што су тако књиге жалостиве?”
0025 А он му је тако бесједио:
0026 „О, Богу ти, моја вјерна слуго,
0027 Ево ме је књига допанула
0028 Од онога цара Татарина,
0029 И силну је војску сакупио
0030 И ево га под Карадаглијом —
0031 Да купимо од Руса араче,
0032 На ђевојку по три литре злата,
0033 На ђетића иљада дуката;
0034 Ако арач не бисмо скупили,
0035 Он ће доћи у Русију Малу
0036 И изгорјет’ огњем свеколико,
0037 И пофатат’ мало и велико
0038 И окренут’ у закону своме,
0039 И наше ће цркве поарати
0040 И оградит’ његове џамије!
0041 Но што ћемо, моја вјерна слуго —
0042 Да купимо Русе соколове,
0043 Оћемо ли али нећемо ли?”
0044 А њему је Петар бесједио:
0045 „Не телари, јадан господаре,
0046 Не страшимо нашу сиротињу,
0047 Но направи књиге од арача,
0048 Ја ћу поћи под Карадаглијом —
0049 Ја сам цара и приђе служио,
0050 Неће мене одма изгубити,
0051 А ти”, рече „драги господаре,
0052 Ако пођеш под Карадаглијом,
0053 Нит’ ћеш доћи ни донијет’ главу,
0054 Тадар би нам земљу поарао!”
0055 Кад га зачу од Русије краље,
0056 Направи му од земље араче,
0057 Пак га справи под Карадаглијом
0058 И даде му књиге у бисаке,
0059 Пак га краље Богом кумијаше:
0060 „О, за Бога, Петреније слуго,
0061 Када дођеш под Карадаглијом,
0062 Немој лудо изгубити главу!”
0063 Пође Петар под Карадаглијом,
0064 А кад Петар дође планинама,
0065 Метну руке коњу у бисаге,
0066 Па извади књиге од арача,
0067 У комаде књиге учинио,
0068 Па ји баци на трави зеленој,
0069 Од коња се јунак одвојио,
0070 Лијевом их ногом потрљао
0071 Да их клети не би нашли Турци,
0072 Да не виде што им књиге пишу,
0073 Пак се опет на коња бацио
0074 Оде право под Карадаглијом.
0075 Цареве га угледале слуге,
0076 Пак ми цару тако бесјеђаху:
0077 „Господару, царе Татарине,
0078 Ево тебе краље димитрија,
0079 Ево носи од Руса араче!”
0080 Колико је силан и бијесан,
0081 Од земље је на ноге скочио
0082 И слугама он заповидио:
0083 „Пођ’те ми га уфатите жива,
0084 На грло му коноп намакните,
0085 Силноме га мене доведите!”
0086 А друге му слуге бесјеђаху:
0087 „Чујеш, царе, мили господаре,
0088 Није оно краље Димитрије,
0089 Но његова слуга Петреније!”
0090 Рече ријеч краље Татарине:
0091 „И њега ми жива уфатите,
0092 Силноме га мени доведите!”
0093 Листо су га слуге послушале
0094 И Петра ми жива уфатише,
0095 На грло му коноп намакнуше,
0096 Пак га воде цару под чадором.
0097 Када цару под чадором дође:
0098 „Добар дош’о, слуго Петреније!”
0099 А Петар му тихо говораше:
0100 „Бог дај тебе, мој честити царе!”
0101 Овако му царе бесједио.
0102 „Ђе је тебе краље Димитрије?”
0103 Ал’ му Петар мудро одговара:
0104 „О, Богу ти, мој честити царе,
0105 Ја сам тебе и приђе дворио,
0106 А не мало, но десет година!”
0107 Зивну царе крвава џелата,
0108 Одиста га изгубити ћаше,
0109 Ма ту бјеху три српске војводе,
0110 Пак пред царем на ноге скочише:
0111 „Аман, царе, да те Бог убије,
0112 Не изгуби праведна јунака,
0113 Он је тебе вазда вјеран био,
0114 Он ће увест’ у Русију Турке!”
0115 Тадар Петар ријеч проговори:
0116 „О, Богу ти, мој честити царе,
0117 Ево тебе тврду вјеру дајем —
0118 Да ми подаш војске неколико,
0119 Ја ћу поћи у Русији Малој,
0120 И увести у Русију Турке
0121 И скупити твојега арача,
0122 И донијет’ под Карадаглијом
0123 И без ране и без мртве главе!”
0124 Кад раумје царе Татарине,
0125 Овако је Петру бесједио.
0126 „Ајде збогом, моја вјерна слуго,
0127 И избери по табору Турке,
0128 Поведи их у Русију Малу
0129 И скупи ми од Руса арача
0130 И доведи краља Димитрију;
0131 Теке дођеш под Карадаглијом,
0132 Ставићу те синко за везира!”
0133 Бира Петар по табору Турке
0134 Као вуче по тору јаганце,
0135 Шњима пође у Русији Малој.
0136 Када дође пред бијелом црквом,
0137 Пред бијелом црквом Аранђела,
0138 Да би нама у помоћи био,
0139 Ту наоди господу русинску,
0140 А у цркви протопоп-Неђелка
0141 Ђе појаше божју летурђију.
0142 Када виђе протопоп Неђелко,
0143 Пак изиде пред бијелом црквом,
0144 С грла скида златна петраиља,
0145 Па говори слуги Петренији:
0146 „Бог те убио, слуго Петреније,
0147 Што уведе у Русију Турке!”
0148 А Петар је њему бесједио:
0149 „Ајде, попе, у бијеле цркве,
0150 За то ћемо ласно учинити —
0151 Сваки узми по свога Турчина;
0152 Који не би госта изгубио,
0153 У Русију да му стања није!”
0154 Телар вика пред бијелом црквом:
0155 „Ко од Руса не дође пред црквом,
0156 У Русију да му стања није!”
0157 Скупише се Руси соколови:
0158 А да ти се нагледати, побро,
0159 Колико је војске у Русију,
0160 Све јунака, сиви соколова,
0161 Не би војску роса преклопила
0162 Ни у подне прегријало сунце!
0163 Сваки узе по својега госта,
0164 А узима Петроније слуга,
0165 Он узима Соколовић’ пашу,
0166 А даде ми краљу Димитрији,
0167 Њему даде вељега везира —
0168 Сваки узе себе по Турчина.
0169 Каде свану и огрија сунце,
0170 Да ти се је, побре, нагледати —
0171 Дивно ти је Русија окићена,
0172 Пред сваки двор од Турчина глава!
0173 Телар опет по Русији вика:
0174 „По наредби Димитриа краља,
0175 Ко од Руса не дође пред црквом,
0176 У Русију да му мјеста нема!”
0177 Скупише се млади Русињани
0178 И натроје војску разредише:
0179 С једном војском слуга Петреније,
0180 С другом војском краљу Димитрије,
0181 С бродовима протопоп Неђелко,
0182 Он ми вози зелене лубарде.
0183 Право по’ше под Карадаглијом,
0184 Татарину цару ударише,
0185 Ударише снажно са три стране
0186 И његову војску распросуше
0187 И сву под мач тада окренуше,
0188 Уфатише жива Татарина
0189 И пођоше у земљи татарској,
0190 Татарију Руси напунише —
0191 Како тадар, тако и данаске!
