Kralj Vukašin/13
| ◄ ПОЈАВА VII | POJAVA VIII | ПОЈАВА IX ► |
POJAVA VIII
Jelena, pa Vidoje i Goluban s vojnicima.
JELENA:
Konjanici, primiče se neko.
1. KONjANIK:
Biće, gospo, naša noćna sgraža.
JELENA:
Upitajte ipak.
1. KONjANIK:
Stojte; ko ste?
JELENA:
Niti staju, nit’ odvjeta daju!
1. KONjANIK:
Otojte, velim.
JELENA:
Brže amo konja.
VIDOJE:
Na oružje, ljudi. Ko da žive?
GOLUBAN:
Car Vukašin.
VIDOJE:
Smrt tim lupežima!
(Čuje se borba).
JELENA (zbunjena ide po pozornici):
Zla izdajstva!... ne vidim mog konja...
Moći ću im izmaći u mraku
I ovako. Na ovu ću stranu...
Oh! i otud drugi primiču se...
Propala sam!
VIDOJE (sa sabljom u ruci):
Bjež’, carice moja;
Teško ranjen branit’ te ne mogu.
(Pada; dolazi Goluban sa svojima).
JELENA:
Bezbožnici, natrag. (vadi nož).
GOLUBAN:
Sv’jetla gospo,
Predaj nam se; tvojoj dičnoj glavi
Nit’ pogiba, nit’ beščašće kakvo
Od nas pr’jeti.
JELENA:
O lupeži noćni,
Vama da se predam? s kakvim pravom
Za primirja vi pređoste amo?
GOLUBAN:
Zaludu je svako protivljenje.
(On pristupa carici; ona ga udara nožem).
JELENA:
Natrag, natrag.
VIDOJE (podupire se na ruku):
Ne dirajte u nju;
Ljuto će je sam Bog osvetiti.
GOLUBAN:
U mišicu ranila me nožem;
Okruž'te je.
JELENA:
U Strumu ću prije
No u krvne Vukašinu ruke.
GOLUBAN:
Doista se bacila u vodu!
3a njome se brže zagnjurite...
Vi ostali skočite u čamce
Da j’ iz njinih prihvatite ruka.
JED. VOJN. (iznutra):
Izvukoh je, al’ je prenemogla.
GOLUBAN:
Ništa za to; et’ i mene odmah,
Pa na drugu pohitajmo stranu.
(Skače u čamac).
|