Kralj Vukašin/07
| ◄ ПОЈАВА I | POJAVA II | ПОЈАВА III ► |
POJAVA II
Gornji. Ulaze: Uglješa, Dejan, Dijak, Gojko, Srećko i Goluban.
VUKAŠIN:
Svi ste sada; sjed’mo na dogovor. —
Za bregove već zalazi sunce,
A sa njim je i primirju konac.
Poslah opet knezu Rimljanina
Da izvidi na čem ostajemo.
Nu kad otud još ga nema, valj’da
Do sutra se ni vratiti neće.
S kakvkm će se pak vratiti glasom,
To ne znamo; na na svaki slučaj
Treba nam se spremiti još noćas.
DIJAK:
Rimljanin ti preko mene javlja,
Da su tamo v’ješću podunavskom
Svi duhovi uprav’ poraženi,
Te se miru lakše priklanjaju.
On se nada da će s dobrim glasom
Skoro natrag doći; a sad veli
Na oružje da ne ustajemo;
Jer dokle god u kneževom stanu
On boravi, traje i primirje.
GOJKO:
On bi mog’o dugo boraviti,
A primirja mi nećemo dužeg;
Sad Prilipskom vojskom potkrepljeni
Udarimo na Lazara snažno
Prije neg’ mu Bogdanova stigne.
Ta je blizu; čekat’ ne smijemo.
SREĆKO:
Možda za to Lazar i okl’jeva;
Ne dajmo se i sad prevariti.
VUKAŠIN:
A šta misle Dejan i Uglješa?
DEJAN:
Ja od mira više očekujem
Neg’ od rata, pa za to i mislim
Da odviše s ovim ne naglimo,
Kad je dobra prilika za onaj.
Pusti popa da pokušaj svrši.
UGLjEŠA:
Naglo neću, a ne smijem sporo.
Predanimo sutra još na miru,
Preko sutra da mač otpašemo,
Il’ na novo trgnemo iz kore.
VUKAŠIN:
Taj put srednji najdraži je meni,
Ipak ću mu nešto izm’jeniti.
Iz Prilipa dobivena pomoć,
I gubitak krasnog Podunavlja
Jamačno su kneza zabrinuli.
Dok još prvi utisak mu traje
Pop ga može poviti za sobom;
Ne povije l’ odmah, dalje čekat’,
To bi bilo dočekati Juga.
Sve do toga stoji da što brže
Izvedemo ili mir, il’ vojnu.
Pođi, đače, s mjesta preko r’jeke
A s ovakim odgovorom popu:
Skršilo se s danom i primirje,
Nit’ primamo dužeg, nit’ dajemo.
Ipak ćemo s obzirom na njega
Pričekati sutra do pred podne.
Ne dođe li ni tad, boj nek r’ješi.
A vi djelom r’ječ mi potkr’jepite
Sve zauzev odmah položaje,
Kan’ da će se boj zametnut’ zorom.
(Svi odlaze van Golubana).
Golubane, još ne svrši ništa?
GOLUBAN:
Uv’jek noćim na obali drugoj
Sa trideset vr’jednih kopljanika;
Pod obalom čamci prikriveni,
Na čamcima gotovi veslari,
A kneževe potkupljene straže
Svu noć dragu spavaju duboko.
Ali nema carice da dođe.
VUKAŠIN:
Noćas ipak još pokušaj sreću;
Ako noćas uzbude ti blaga,
Knežinu će tebi donijeti.
(Odlaze).
|