Kraljica Jakinta/61

Kraljica Jakinta
Pisac: Jovan Subotić
SEDAMNAJESTI PRIZOR

SEDAMNAJESTI PRIZOR
(Soba u kraljevom dvoru).
Dvorkinja (kraljice Krunoslave)
(Dođe u sobu noseći list u ruci).
(S desne strane iza kulisa čuje se glas) KRUNOSLAVIN:
Mihailo, sunce moje jarko,
Mihailo, diko materina.
DVORKINjA:
Bedna mati, sirota kraljica!
Kamen bi se od tuge razpao,
Da joj može čuti zapevanje.
Dni prođoše, noći protekoše
Od kad za tu doznade nesreću,
Ona kuka kao kukavica,
Jadikuje k’o jadikovina.
(Gledi list).
Da joj mogu list jedared dati,
Ko zna šta joj u njemu javljaju.
KRUNOSLAVA (Sa iste strane):
Sine sladki, moja rano grdna,
Oči moje, krvavi izvori,
Očnji vide, ugašeno sunce,
Kako će vas pregoreti majka!
DVORKINjA:
Eto tako danju, noću kuka:
Čudo divno, da do sad ne svisnu.
KRALjICA KRUNOSLAVA (u crnom ruhu, od žalostn iznemogla dođe i sedpe za sto sa desnoj strani, posedi malo, pa onda ustane i ode k stolu na levoj strani što je i sedne kraj njega na stolicu, naslovivši, glavu na ruku):
Kakve krasne ono behu oči...
Od plavoga neba veselije...
Od čistoga izvora bistrije....
Slađe beše u njih pogledati
Neg u ono vedro jutro majsko...
Grozna ruko, živ te Bog ubio...
Kako moga to potrti oko!
(Skoči).
Nije, nije... to iotina nije....
Nije istina, jer nije mogućno...
Ono dete... kraljičino dete...
U svom dvoru... kod žive matere....
Nije, nije... to istina nije.
DVORKINjA:
Sedi, gospo, eto si propala...
Ah užasni to behu bolovi,
Koi tužnu kidaše ti dušu.
KRUNOSLAVA:
Reci samo, da nije istina...
DVORKINjA:
Ako nije u svetu istina,
Što ne može mati verovati...
Onda, gosno, i to nije bilo...
KRUNOSLAVA:
Ne verujem, dok sama ne vidim:
Idem odmah... kud ga odvedoše?
DVORKINjA:
K svetom Blažu i Vlahu, gospođo.
KRUNOSLAVA (hoće da ide).
DVORKINjA:
Kud ćeš, gospo? Znaš da tam' ne dadu...
Nego primi ovaj list od mene.
(Izvadi list iz njedara).
Kad ti ono na zlo naše ode,
Nepoznato dade mi ga momče
I reče mi, tebi ga predati,
Drugom nikom, pošto sam ti verna...
(Daje joj list).
KRUNOSLAVA (zgrabi list, čita):
„Ko otrova kralja Vladimira,
„I pogubi župana Vukana...
„Sad za tvoim ruku pruža sinom.
„A ta grozna ljudska nepodoba
Jakinta je“.... Grozno! StrahovitoI

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.