Kraljica Jakinta/47

Kraljica Jakinta
Pisac: Jovan Subotić
TREĆI PRIZOR

TREĆI PRIZOR

KRALj ĐORĐE (pritrči kraljnci i zagrln je):
Znam, da mi se tu nadala nisi!
Ali ljubav preču traži stazu.
KRUNOSLAVA:
A zasluga dovodi k nagradi.
(Zagrli ga.)
Ovako te nebih primit smela
Da na vrata dođe mi velika.
(Daje znak dvorkinji).
DVORKINjA (ode).
ĐORĐE (gledi je.):
Slava daje jasnost uzoritu
Ali ljubov lepšom obasipa:
Šta je moja zraka od pobede
Spram tog sunca na tebi ljubavi.
DVORKINjA (dovede malog Mnhajila koi drži venac).
KRUNOSLAVA:
Tvoja svetlost jošt nije podpuna.
No kad ovaj uvenča te venac
Koi ljubov bojnoj slavi splete,
Dva će sunca s glave ti sijnuti,
Te pred tobom svi ćemo pomrknut'.
MIHAJLO (pružajući venac kralju):
Svetli kralju! primi ovaj venac!
Njega... njega.... (Zabuni se.)
ĐORĐE (smešeći se):
Puče konac, Mijo!
Znam šta hoćeš, venac ti pomaže...
(Metne venac na ruku, digne dete i poljubivši ga spueta ga; pa se okrene Krunoslavi).
Sad, kraljice, hajdemo k materi !
KRUNOSLAVA:
Jošt te nisam dobro ni vidila!
Jošt mi nisi ni zahvalio se
Na tom vencu koi spletoh sama...
ĐORĐE (uzbere ružicu):
Je l’ ti ovo uzdarje povoljno?
Al’ ne gledaj šta je neg što kaže!
KRUNOSLAVA:
Ako ruža tvoju kaže ljubov
Od celog je milija mi sveta!
ĐORĐE:
A vijencu, koi tebe kaže,
Ceo svijet malo je uzdarje.
KRUNOSLAVA:
Kako tvoju poštujem ružicu
Vidi s mesta koje ću joj dati.
(Zadeva ružu za nedra.)
ĐORĐE:
Šta je meii lepa Krunoslava
Nek joj kaže dar njezine ruke.
(Metne venac na glavu.)
OBOJE (uzmu se pod ruku i pođu).
DRAGILO (za njnma glvdeći):
Ko im neće se od srdca radovat'!
(Ode za njima.)

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Subotić, umro 1886, pre 138 godina.