Kraljica Jakinta/44
| ←Dvanajesti prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić TRINAJESTI PRIZOR |
Prvi prizor→ |
TRINAJESTI PRIZOR
Knez Zoljko (u sjajnom odelu uđe).
JAKINTA (osetivši da neko uđe, povuče se natrag kao da se skrije, no videći ko je, iziđe pred njega):
Ti si, Zoljko! U istini ti si!
Mora da mi dobar glas donosiš,
Kad ovamo i tako dolaziš?
ZOLjKO:
Županija Raška udova je!
JAKINTA:
Je l’ svetina našla Dobroslava?
ZOLjKO:
Dobroslav je tek sen od čoveka!
(Napolju se čuje radostan klik.)
JAKINTA (prene):
Slušaj, kao da narod zakliče,
Šta to znači ?
ZOLjKO:
Raduj oe, kraljice,
Narod Đorđa kraljem izvikuje.
JAKINTA:
Ižstina je... sve bliže dolaze...
Moj sin... moj sin zlatnu krunu dobi.
O BodineI Moš li to viditi!
ĐORĐE (utrči veseo):
Mati, mene kraljem izvikaše!
Oh da čudne, oh da divne sreće...
Kruna moja, Krunoslava svoja...
(Pred vrati vesela vika. Ova se otvore, vidi se narod, zastave, lučevi, viču.)
Živio kralj Đorđe! Živio!
JAKINTA (raširi ruke i padne u najvećoj radosti sinu oko vrata.)
|