Kraljica Jakinta/12
| ←Jedanajesti prizor | Kraljica Jakinta Pisac: Jovan Subotić DVANAJESTI PRIZOR |
Trinajesti prizor→ |
DVANAJESTI PRIZOR
Dobroslav (dođe dopraćen svitom i poštom).
UDOBIĆ:
Klanjam ti se, svetli gospodaru!
Primi krunu, popni se na presto,
Na kom ti je i otac sjedio.
DVA DVORANINA (skinu crno sukno s prestola).
DOBROSLAV (popne se na presto):
Krunu primam i na presto sedam,
I svim dobrim biću kralj milostiv!
JAKINTA:
Svetla kruno, i ja ti pristupam
I k’o svome klanjam ti se kralju.
Jesam krunu za sina iskala,
Al’ je nisam silom otimala
Pa kad narod tebi dade presto
Klanjam ti se kao starijemu.
DOBROSLAV:
Gde je Đorđe? Gde su kraljevići?
Zovnite ih, neka amo dođu.
JEDAN DVORANIN (ode).
DOBROSLAV (Jakinti):
Ti si moga brata udovica,
S tog se moram za tebe starati:
Mnogo, snaho , Bogu sagriješi
Uz Bodina dok bija kraljica,
I zato ćeš u manastir poći
Da pokaješ krvave grehove.
JAKINTA:
Hoću, kralju, rado poslušat' te.
Vidim sama, da pravo imadeš.
Tek kad kome sunce sreće zađe,
Onda vidi ponor pred očima
I užasne groznog pakla muke;
Oko mu se u visinu diže,
Nebo traži i na dušu misli.
Pa te za to i preklinjem, kralju,
Da me pustiš u mir manastira,
Da spašavam svoju grešnu dušu;
Samo moga čuvaj mi jedinca,
Budi njemu, što teb’ bi Radoslav,
Više otac nego li gospodar.
|