Podranio Kraljeviću Marko,
Podranio na Kosovo bojno
Na šarinu konju velikomu.
I nalazi bunar vode hladne,
A kod vode Kosovku djevojku. 5
Sva joj sieda kosa do pojasa.
Božju joj je pomoć nazivao:
Božja pomoć kosovko djevojko!
Pitao ju Kraljeviću Marko:
Draga dušo kosovko djevojko, 10
Boz koga si sreću izgubila?
Jal boz sebe, jal boz svoje majke?
Jal boz svoga starog roditelja?
Al govori kosovka djevojka:
Dragi brate neznana delijo, 15
Kad me pitaš, da ti pravo kažem,
Ja niesam sreće izgubila
Nit boz sebe, nit boz svoje majke,
Nit boz svoga stara roditelja,
Nit ja jesam od Boga nesriećna. 20
Odkad dođe harap priko mora
On zakupi od cara Kosovo
Velik datak dade na Kosovo
Ko s' udaje trid' set dukat daje,
Ko se ženi trid' set i četiri. 25
Al se vata Kraljeviću Marko
On se vata rukom u džepove,
Pa izvadi trideset dukata
Te govori Kosovki djevojki.
Na ti dušo trideset dukata 30
Pa se hrani, dok ti sreća dojde!
A koji su haropovi dvori?
Dragi brate, neznana delijo
Ono su mu, pusti mu ostali.
Što no su se malo ponagnuli 35
Sa bijelim limom pokriveni.
Oko njih je tideset šatora.
Ondje mu se zalađuju sluge?
Brže Marko podbode šarinu,
Podbode ga nogom i ostrugom. 40
Marko plače i kroz plač divani:
Oj Kosovo, što si dočekalo:
Ja te moram odkupiti danas,
Jl junačku izgubiti glavu.
Gledale ga harapove sluge. 45
Pa dozivlju harap gospodine:
Dragi brate, harap gospodine!
Odkada je Kosovo postalo
Ovak junak nizanj nije saša.
Paripče mu nije ko paripče 50
Već šareno kano i govedče;
Crno janje u zubima drži.
Vidi mu se ruka u mišici
Ko djetetu od godine dana.
Kad je Marko k dvoru dojahao, 55
On sjahuje šarca konja svoga,
Pa je Marko šarcu govorio:
O šarine desno krilo moje
Ti se šeći tamo i ovamo
A nedaj se nikomu hvatati: 60
Kad vidjoše harapove sluge.
Kad vidjoše Kraljevića Marka
Svaki beži u svoje šatore.
Niko s' neda pokazati Marku.
Marko uđe k harap gospodinu. 65
Božju mu je pomoć nazivao:
Božju pomoć dragi gospodine!
Govori mu harap gospodine:
Da si zdravo kurin-kopilane,
Što je tebe do mene donjelo? 70
Ja se ženim iz bogata grada,
Ja sam došo svatbarinu platit;
Ja neznadem koliko se daje.
Govori mu harapine crni:
Da znadeš li kurin-kopilane, 75
Da znadeš li koliko se daje?
Ko s' udaje trid' set dukat daje,
Ko se ženi trid' set i četiri.
Marko s' vata rukom u džepove
Pa izvadi četiri cvancike 80
Tr govori crnu harapinu:
Nade tebi, dragi gospodine
Nade tebi četiri cvancike
Ja se ženim iz bogata grada.
Velike ću dare darivati 85
Sve ću tebi ja je pokloniti.
Čekaju me na drumu svatovi.
Naljuti se crni harapine
Pa potegnu britku ćordu svoju
Pa udara Marka iza vrata. 90
Mislio je — žalostna mu majka,
Da će odseć Kraljeviću glavu.
Udara ga i dva i tri puta.
Iza vrata ljuta vatra siplje.
Govori mu Kraljeviću Marko: 95
Al se šališ, dragi gospodine,
Al se šališ al za zbilja tučeš,
Ali tjeraš buhe iz kožunca?
Marko svoju sablju povadio;
Zubi škrinu, a sablja mu sinu 100
Tr zaviće grlom glasovitim:
Stanidere dragi gospodine,
Da ja tebe tri puta udarim
Onda ćemo megdan podjeliti.
Zubi škrinu a sablja mu sinu 105
Pa zamahnu, odsječe mu glavu,
Iz vrata mu glavu izkinuo,
Meće glavu u konjo-zobicu
Pa poćera harapove sluge.
Trideset ih Marko sasjekao, 110
Sam' četiri stare ostavio,
Sam' četiri stare patiere,
Kojim tada oštro zapovjedi,
Neka idu po Kosovu bojnom,
Neka viču po Kosovu ravnu: 115
Žente s' momci, udajt' se djevojke?
Danas Marko harač podplatio
Britkom sabljom i desnicom rukom.
Sve izišlo malo i veliko
Tr vikalo iza svega glasa: 120
Hvala, hvala Kraljeviću Marko!
Mladosti se nanosio Marko!
Kud hodio, uvjek srietan bio!
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 16-21.
