Подранио Краљевићу Марко,
Подранио на Косово бојно
На шарину коњу великому.
И налази бунар воде хладне,
А код воде Косовку дјевојку. 5
Сва јој сиеда коса до појаса.
Божју јој је помоћ називао:
Божја помоћ косовко дјевојко!
Питао ју Краљевићу Марко:
Драга душо косовко дјевојко, 10
Боз кога си срећу изгубила?
Јал боз себе, јал боз своје мајке?
Јал боз свога старог родитеља?
Ал говори косовка дјевојка:
Драги брате незнана делијо, 15
Кад ме питаш, да ти право кажем,
Ја ниесам среће изгубила
Нит боз себе, нит боз своје мајке,
Нит боз свога стара родитеља,
Нит ја јесам од Бога несриећна. 20
Одкад дође харап прико мора
Он закупи од цара Косово
Велик датак даде на Косово
Ко с' удаје трид' сет дукат даје,
Ко се жени трид' сет и четири. 25
Ал се вата Краљевићу Марко
Он се вата руком у џепове,
Па извади тридесет дуката
Те говори Косовки дјевојки.
На ти душо тридесет дуката 30
Па се храни, док ти срећа дојде!
А који су харопови двори?
Драги брате, незнана делијо
Оно су му, пусти му остали.
Што но су се мало понагнули 35
Са бијелим лимом покривени.
Око њих је тидесет шатора.
Ондје му се залађују слуге?
Брже Марко подбоде шарину,
Подбоде га ногом и остругом. 40
Марко плаче и кроз плач дивани:
Ој Косово, што си дочекало:
Ја те морам одкупити данас,
Јл јуначку изгубити главу.
Гледале га харапове слуге. 45
Па дозивљу харап господине:
Драги брате, харап господине!
Одкада је Косово постало
Овак јунак низањ није саша.
Парипче му није ко парипче 50
Већ шарено кано и говедче;
Црно јање у зубима држи.
Види му се рука у мишици
Ко дјетету од године дана.
Кад је Марко к двору дојахао, 55
Он сјахује шарца коња свога,
Па је Марко шарцу говорио:
О шарине десно крило моје
Ти се шећи тамо и овамо
А недај се никому хватати: 60
Кад видјоше харапове слуге.
Кад видјоше Краљевића Марка
Сваки бежи у своје шаторе.
Нико с' неда показати Марку.
Марко уђе к харап господину. 65
Божју му је помоћ називао:
Божју помоћ драги господине!
Говори му харап господине:
Да си здраво курин-копилане,
Што је тебе до мене доњело? 70
Ја се женим из богата града,
Ја сам дошо сватбарину платит;
Ја незнадем колико се даје.
Говори му харапине црни:
Да знадеш ли курин-копилане, 75
Да знадеш ли колико се даје?
Ко с' удаје трид' сет дукат даје,
Ко се жени трид' сет и четири.
Марко с' вата руком у џепове
Па извади четири цванцике 80
Тр говори црну харапину:
Наде теби, драги господине
Наде теби четири цванцике
Ја се женим из богата града.
Велике ћу даре даривати 85
Све ћу теби ја је поклонити.
Чекају ме на друму сватови.
Наљути се црни харапине
Па потегну бритку ћорду своју
Па удара Марка иза врата. 90
Мислио је — жалостна му мајка,
Да ће одсећ Краљевићу главу.
Удара га и два и три пута.
Иза врата љута ватра сипље.
Говори му Краљевићу Марко: 95
Ал се шалиш, драги господине,
Ал се шалиш ал за збиља тучеш,
Али тјераш бухе из кожунца?
Марко своју сабљу повадио;
Зуби шкрину, а сабља му сину 100
Тр завиће грлом гласовитим:
Станидере драги господине,
Да ја тебе три пута ударим
Онда ћемо мегдан подјелити.
Зуби шкрину а сабља му сину 105
Па замахну, одсјече му главу,
Из врата му главу изкинуо,
Меће главу у коњо-зобицу
Па поћера харапове слуге.
Тридесет их Марко сасјекао, 110
Сам' четири старе оставио,
Сам' четири старе патиере,
Којим тада оштро заповједи,
Нека иду по Косову бојном,
Нека вичу по Косову равну: 115
Женте с' момци, удајт' се дјевојке?
Данас Марко харач подплатио
Бритком сабљом и десницом руком.
Све изишло мало и велико
Тр викало иза свега гласа: 120
Хвала, хвала Краљевићу Марко!
Младости се наносио Марко!
Куд ходио, увјек сриетан био!
Хрватске народне пјесме, сакупљене страном по приморју а страном по граници, сабрао Стјепан Мажуранић, учитељ, свезак I, у Сењу, тиском и накладом Х. Лустера, 1876., стр. 16-21.
