Podranio Kraljeviću Marko,
Podranio a na svom šarinu,
Prvo sunca na svetoga Jurja,
Lov loviti u crnu goricu.
Nit s' umio nit Bogu molio, 5
Već on zovnu rte i ogare,
Da ćeraju rti mrka vuka,
A ogari sive sokolove.
Kad je došo pokraj gore crne
Rte pušta po dnu gore crne, 10
A ogare povrh gore crne,
Da tjeraju rti mrka vuka,
A ogari sive sokolove.
Neko vrieme poslušao Marko
Hoće l' čuti rte al ogare: 15
Još ne prođe nekoliko časa
Zavijaše rti i ogari.
Misli Marko žalostna mu majka,
Da ćeraju rti mrka vuka
Il ogari sive sokolove. 20
I tu Marku hudna srieća bila!...
Nećerali rti mrka vuka,
Nit ogari sive sokolove;
Već ćerali zmiju krilašicu
Od šest krila a četiri glave. 25
Tamo leti Kraljeviću Marko
A na svomu viernomu šarini.
Kada vidi zmiju šesto-krilu
Šesto-krilu i četveroglavu
Kako ona ravno na njeg skače 30
I ovija mu se okol vrata,
Prepanu se kako još nikada,
Šarac konjic stao uvijati,
Uvijajuć k dvoru dolazio.
Marko zabi rte i ogare; 35
Pustio ih u gorici crnoj.
Kad šarina k dvoru doletio,
Zove Marko svoju staru majku.
Zovuć Marko jedva ju dozvao;
Te iziđe ostariela majka. 40
Pa kad vidi svog junaka Marka
Kakav joj je lovak ulovio,
Prepanu se kako još nikada.
Čim ju brže opazio Marko
Poče njojzi ovak govoriti: 45
O starice stara moja majko
Usta sam se jutro prije sunca,
Nit s' umio nit Bogu molio.
Poava sobom rte i ogare,
Uzjahao vrana konja svoga. 50
Kada dođe podnu gore crne
Pojavim tu rte i ogare.
Rte pustih po dnu gore crne
Da ćeraju oni mrka vuka;
A tad pođoh posred gore crne 55
A na svomu konjiću šarinu.
Poslah ogre na vrh gore crne,
Da ćeraju sive sokolove.
Još neprođe nekoliko časa
Al začujem rte i ogare. 60
Mislio sam žalostna mi majko,
Da ćeraju rti mrka vuka
Il ogari sive sokolove
Nećerali rti mrka vuka
Nit ogari sive sokolove! 65
Van ćerali zmiju šesto-krilu
Šesto-krilu i četvero-glavu
Koje evo oko vrata moga.
Zabie sam rte i ogare.
Pod manom je šarac uvijao, 70
Dok me evo k dvoru nij' donio,
Već te molim ostariela majko
Dozovi mi ljubu Hanđeliju,
Nek iznese dva mi mila sina.
Da je vidi ćaćko za života. 75
Prestraši se ostariela majka
I posluhnu svoga sina Marka,
Ona vrata hitro zatvorila
Tr doziva svog stara babajka,
I Markovu ljubu Hanđeliju! 80
Bogom tebi moj stari babajko,
A i tebi draga nevo moja,
Kakov Marko lovak ulovio
Prvo sunca na svetoga Jurja,
Nit s' umio nit Bogu molio 85
Već pojavi rte i ogare,
Da ćeraju rti mrka vuka,
A ogari sive sokolove.
Nećerali rti mrka vuka,
Nit ogari sive sokolove; 90
Već ćerali zmiju krilašicu,
Koje njemu eno oko vrata.
Pozabio rte i ogare.
Uvijajuć šarac se pod njime
Dovio ga evo pred dvorove. 95
Marko zove tebe nevo moja,
Da izneseš do dva sina tvoja,
Da je vidi Marko za života.
Čim to brže čula Hanđelija
Nosi ona dva nejaka sina, 100
Pred oca njim Kraljevića Marka,
Da je Marko za života vidi,
Kleče ljuba na gola kolina
U naručju sinove držeći,
Pa posestri zmiju šesto-krilu: 105
Posestrimo zmijo šesto-krila,
Posestrim te mladom nedjeljicom,
Materim te a materom božjom,
Pusti moga sad junaka Marka!
To je zmija za Boga sprimila. 110
Ona pade u zelenu travu,
Pa govori ljubi Hanđeliji:
Posestrimo ljubo Hanđelijo!
Ti mi sjeti tvog junaka Marka,
Nek neide u lov u nedjelju, 115
U nedjelju i još k tomu mladu,
Bez s' umiti i Bogu moliti.
Ja ti niesam zmija krilašica,
Već ja jesam mlada nedjeljica;
Koja jesam od Boga poslana, 120
Da poučim Kraljevića Marka,
Da bez Boga nije kud ni kamo,
A da ga zlo dostignulo nebi!
S Bogom ostaj posestrimo ljubo
Posestrimo ljubo Hanđelijo!125
Hrvatske narodne pjesme, sakupljene stranom po primorju a stranom po granici, sabrao Stjepan Mažuranić, učitelj, svezak I, u Senju, tiskom i nakladom H. Lustera, 1876., str. 1-6.
