Kraljević Marko i Džidovka đevojka
Vino piju tri junačke majke
U Prilipu u dvoru Markovu.
Kada su se ponapile vina,
U svakakav eglen udarile,
Veli majka Relje Budimljijća: 5
„Blago ti je ovoj staroj majci!
„Jer porodi prekršna junaka,
„Svoga sina Relju Budimljijća."
Veli majka Miloš Obilića,
„I ovoj je blago staroj majki! 10
„Rodi sina Miloš Obilića,
„Njega fale prekršna junaka."
Veli majka Kraljevića Marka:
„Blago ti je ovoj staroj majki!
„Koja rodi pravoga junaka, 15
„Svoga sina Kraljevića Marka,
„Koji-no je dika od junaka,
„Strah i trepet carevih Turaka."
Istom majke u riči bijahu,
Odaji se vrata otvoriše, 20
Al na vrata Kraljeviću Marko,
Božju im je pomoć nazivao:
„Bog pomozi, tri junačke majke!"
Sve tri majke na noge skočiše,
Kraljeviću boga odprimile: 25
„Bog pomogo, Kraljeviću Marko!"
I pred svakom puna čaša vina.
Uze čašu tad Reljina majka,
Pa je daje Kraljeviću Marku:
„Dobro došo, Kraljeviću Marko!“ – 30
Uze Marko, popi čašu vina.
Pruži čašu Miloševa majka:
„Na de, Marko, i tu čašu vina!“ –
Kad mu pruži baš njegova majka:
„Na de, sine, čašu materinu,“ 35
Marko pruži svoju desnu ruku,
Da ć' uzeti čašu od matere;
Al' mu mati čašom uzmaknula,
Preda se je na trpezu vrgla.
Kad to viđe Kraljeviću Marko, 40
Onda Marko majki govorio:
„Što to, majko, ako boga znadeš
„Od kada sam junak postanuo,
„I počeo dobra konja jati,
„Konja jati i ćordu pasati 45
„I s junaci hladno vino piti,
„Još se nije mogo junak naći,
„Koji bi mi čašom uzmaknuo.“
Onda majka Marku govorila:
„Dite moje, Kraljeviću Marko! 50
„Kaž'de pravo svojoj staroj majci,
„Kaži pravo, tako bio zdravo!
„Jesi-li se ikad prepanuo: __
„Od turčina, al' od kaurina,
„Od hajduka, al' od mrka vuka?“ 55
Onda, veli, Marko govorio:
„O starice, mila moja majko!
„Kako sam ti junak postanuo,
„Nikada se nisam prepanuo
„Od turčina, ni od kaurina, 60
„Od hajduka, ni od mrka vuka;
„Neg' pođosmo nas tri pobratima
„U zbor, nane, crkvi manastiru
„Pojahasmo preko polja ravna:
„Napred jaše Relja Budimljija, 65
„A za njime Miloš Obiliću,
„A ja, stara, za Milošem majko!
„Prejezdismo preko polja ravna,
„I zađosmo u goru zelenu.
„Kad smo bili na sred gore, majko! 70
„Al na putu noja tice krilo,
„I krilo nam pute prepričilo.
„Nagna Relja svoga konja vranca,
„Da će vrancom krilo pregaziti:
„Nemože ga pregaziti vranac. 75
„Nagna Miloš svog konja dorata,
„Da će dorom krilo preskočiti:
„Nemože ga dorat preskočiti.
„I ja nagnah Šarca vilenoga,
„Da će Šarac krilo preskočiti: 80
„„Nemože ga dobar preskočiti. –
„Odsi Relja svoga konja vranca,
„I on uze noja tice krilo,
„Da će krilo ukloniti s puta;
„Al' nemože njega ukloniti, 85
„Samo njega do pasa dignuo;
„Jopet krilo na put pobacio.
„Kad to viđe Miloš Obiliću,
„On odside svog' konja dorata,
„I popade noja tice krilo, 90
„Da će krilo ukloniti s puta
„Nemože ga Miloš ukloniti:
„Samo krilo do kolina diže.
„Kad ja vidjeh, moja mila majko,
„Ja odsidoh šara konja svoga, 95
„Pa popadoh noja tice krilo,
„Da ću krilo ukloniti s puta:
„Nemogoh ga ukloniti, majko,
„Samo g' malo zemljom rastavio. –
„I nas sva tri ćorde povadismo, 100
„Oko krila goru prokresasmo,
„I u rukah konje provedosmo.
„Dokle na drum, majko, izađosmo,
„Onda sva tri konje posidosmo,
„I gonimo konje kroz planinu. 105
„Izađosmo na polje široko,
„I dođosmo crkvi manastiru.
„Kroz zbor, nane, konje proćerasmo
„Doćerasmo kamenoj pivnici.
„Kod pivnice konje odsidosmo, 110
„I konjima ječam natakosmo,
„Mi uđosmo u pivnicu, nane,
„I sidosmo hladno piti vino
„Najpri side Relja od Budima,
„Pak do njega Miloš Obiliću, 115
„I ja sidoh do Miloša, majko,
„I pijemo u pivnici vino.
„Ja sam sio do vrata pivnici,
„Pa na vrata u zbor pogledao:
„Kad na zboru šetala divojka, 120
„Šeće, majko, Džidovka divojka,
„Za pasom joj od zlata preslica,
„A u ruci srebreno vreteno,
„Za uhom joj noja tice krilo,
„Upravila kamenoj pivnici, 125
„I uliđe k nami u pivnicu.
„Kako sam se do vrata trefio,
„I do mene ta stade divojka,
„Niza se je spustila vreteno,
„Na moju ga čizmu naslonila. 130
„Kako ga je naslonila, majko,
„Kon' da mi je vatru naložila;
„Još da ga je malo podržala
„Bila bi mi noga odgorila;
„Pa velide Džidovka divojka: 135
„Bora vami, tri srbske vojvode!
„„Poznate-li Kraljevića Marka?“ –
„Zaklnje se i Relja i Miloš,
„Oni su se ljuto zaklinjali,
„Da za Marka nikad čuli nisu; 140
„A ja gledam u zemlju preda se.
„Kad to čula Džidovka divojka,
„Tad mi s noge dignula vreteno
„U zbor ode iz pivnice, nane;
„A ja mislim misli svakojake: 145
„„Vid'-de mene mlađahna junaka!
„„Za me s kune i Relja i Miloš,
„„Danaske se zaklinjaju za me,
„„A sutra će mene prekoriti,
„„Da su s krivo za me zaklinjali.“ 150
„Ja se skočih iz pivnice, nane,
„I izađoh u zbor pred pivnicu,
„I u zboru ja divojku nađoh.
„Sve ti hoda, noja krilo nosa,
„I ja, majko, do divojke dođoh, 155
„Pa ja velim Džidovki divojki:
„Da što pita za Kraljević Marka.
„Ali ona meni odgovara:
„Ja bih rada tog viditi Marka,
„Bi-l' mi mogo biti đuvegija.“ 160
„A ja njojzi govorio, majko:
„„Ja sam glavom Kraljeviću Marko.“
„Kad to čula Džidovka divojka,
„Vreteno je podignula na me,
„I ćide me udariti s njime. 165
„Tute sam se prepanuo, majko,
„I pobigoh od ote divojke.
„Ona me je kroz zbor poćerala;
„Ja potekoh u crkvu uteći.
„Kad vidila Džidovka divojka, 170
„Da ću junak uteći u crkvu,
„Vretenom se za mnom jest hitila.
„Da me bude s njime pogodila,
„Bila bi me mrtva učinila.
„Iznad mene vreteno hitila, 175
„Mene svati vitar od vretena,
„I namah sam posrnuo, majko.
„I u crkvu utekoh divojki;
„Ona stade u zboru pred crkvu,
„A ja stao na crkvena vrata, 180
„I ja zapeh strilu za tetivu,
„I ustrilih Džidovku divojku,
„I u zboru ona mrtva pade.
„Ona pade, a ja joj dopadoh,
„I potegoh pijata od pasa 185
„I razporih Džidovku divojku
„Od rasovca pa sve do groca,
„I gledah ti srce u divojke:
„Kad u njojzi tri srca bijahu,
„Jedno joj se zaigralo na me, 190
„A drugo se samo zaigrava,
„A treće joj za boj i neznade,
„Na njem leži zmija od tri glave.
„Da me bude zmija opazila,
„Bila bi me ona umorila: 195
„I tu sam se prepanuo jako.“
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
