Краљевић Марко и Џидовка ђевојка

Извор: Викизворник


Краљевић Марко и Џидовка ђевојка

Вино пију три јуначке мајке
У Прилипу у двору Маркову.
Када су се понапиле вина,
У свакакав еглен удариле,
Вели мајка Реље Будимљијћа: 5
„Благо ти је овој старој мајци!
„Јер породи прекршна јунака,
„Свога сина Рељу Будимљијћа."
Вели мајка Милош Обилића,
„И овој је благо старој мајки! 10
„Роди сина Милош Обилића,
„Њега фале прекршна јунака."
Вели мајка Краљевића Марка:
„Благо ти је овој старој мајки!
„Која роди правога јунака, 15
„Свога сина Краљевића Марка,
„Који-но је дика од јунака,
„Страх и трепет царевих Турака."
Истом мајке у ричи бијаху,
Одаји се врата отворише, 20
Ал на врата Краљевићу Марко,
Божју им је помоћ називао:
„Бог помози, три јуначке мајке!"
Све три мајке на ноге скочише,
Краљевићу бога одпримиле: 25
„Бог помого, Краљевићу Марко!"
И пред сваком пуна чаша вина.
Узе чашу тад Рељина мајка,
Па је даје Краљевићу Марку:
„Добро дошо, Краљевићу Марко!“ – 30
Узе Марко, попи чашу вина.
Пружи чашу Милошева мајка:
„На де, Марко, и ту чашу вина!“ –
Кад му пружи баш његова мајка:
„На де, сине, чашу материну,“ 35
Марко пружи своју десну руку,
Да ћ' узети чашу од матере;
Ал' му мати чашом узмакнула,
Преда се је на трпезу вргла.
Кад то виђе Краљевићу Марко, 40
Онда Марко мајки говорио:
„Што то, мајко, ако бога знадеш
„Од када сам јунак постануо,
„И почео добра коња јати,
„Коња јати и ћорду пасати 45
„И с јунаци хладно вино пити,
„Још се није мого јунак наћи,
„Који би ми чашом узмакнуо.“
Онда мајка Марку говорила:
„Дите моје, Краљевићу Марко! 50
„Каж'де право својој старој мајци,
„Кажи право, тако био здраво!
„Јеси-ли се икад препануо: __
„Од турчина, ал' од каурина,
„Од хајдука, ал' од мрка вука?“ 55
Онда, вели, Марко говорио:
„О старице, мила моја мајко!
„Како сам ти јунак постануо,
„Никада се нисам препануо
„Од турчина, ни од каурина, 60
„Од хајдука, ни од мрка вука;
„Нег' пођосмо нас три побратима
„У збор, нане, цркви манастиру
„Појахасмо преко поља равна:
„Напред јаше Реља Будимљија, 65
„А за њиме Милош Обилићу,
„А ја, стара, за Милошем мајко!
„Прејездисмо преко поља равна,
„И зађосмо у гору зелену.
„Кад смо били на сред горе, мајко! 70
„Ал на путу ноја тице крило,
„И крило нам путе препричило.
„Нагна Реља свога коња вранца,
„Да ће вранцом крило прегазити:
„Неможе га прегазити вранац. 75
„Нагна Милош свог коња дората,
„Да ће дором крило прескочити:
„Неможе га дорат прескочити.
„И ја нагнах Шарца виленога,
„Да ће Шарац крило прескочити: 80
„„Неможе га добар прескочити. –
„Одси Реља свога коња вранца,
„И он узе ноја тице крило,
„Да ће крило уклонити с пута;
„Ал' неможе њега уклонити, 85
„Само њега до паса дигнуо;
„Јопет крило на пут побацио.
„Кад то виђе Милош Обилићу,
„Он одсиде свог' коња дората,
„И попаде ноја тице крило, 90
„Да ће крило уклонити с пута
„Неможе га Милош уклонити:
„Само крило до колина диже.
„Кад ја видјех, моја мила мајко,
„Ја одсидох шара коња свога, 95
„Па попадох ноја тице крило,
„Да ћу крило уклонити с пута:
„Немогох га уклонити, мајко,
„Само г' мало земљом раставио. –
„И нас сва три ћорде повадисмо, 100
„Око крила гору прокресасмо,
 „И у руках коње проведосмо.
„Докле на друм, мајко, изађосмо,
„Онда сва три коње посидосмо,
„И гонимо коње кроз планину. 105
„Изађосмо на поље широко,
„И дођосмо цркви манастиру.
„Кроз збор, нане, коње проћерасмо
„Доћерасмо каменој пивници.
„Код пивнице коње одсидосмо, 110
„И коњима јечам натакосмо,
„Ми уђосмо у пивницу, нане,
„И сидосмо хладно пити вино
„Најпри сиде Реља од Будима,
„Пак до њега Милош Обилићу, 115
„И ја сидох до Милоша, мајко,
„И пијемо у пивници вино.
„Ја сам сио до врата пивници,
„Па на врата у збор погледао:
„Кад на збору шетала дивојка, 120
„Шеће, мајко, Џидовка дивојка,
„За пасом јој од злата преслица,
„А у руци сребрено вретено,
„За ухом јој ноја тице крило,
„Управила каменој пивници, 125
„И улиђе к нами у пивницу.
„Како сам се до врата трефио,
„И до мене та стаде дивојка,
„Низа се је спустила вретено,
„На моју га чизму наслонила. 130
„Како га је наслонила, мајко,
„Кон' да ми је ватру наложила;
„Још да га је мало подржала
„Била би ми нога одгорила;
„Па велиде Џидовка дивојка: 135
„Бора вами, три србске војводе!
„„Познате-ли Краљевића Марка?“ –
„Заклње се и Реља и Милош,
„Они су се љуто заклињали,
„Да за Марка никад чули нису; 140
„А ја гледам у земљу преда се.
„Кад то чула Џидовка дивојка,
„Тад ми с ноге дигнула вретено
„У збор оде из пивнице, нане;
„А ја мислим мисли свакојаке: 145
„„Вид'-де мене млађахна јунака!
„„За ме с куне и Реља и Милош,
„„Данаске се заклињају за ме,
„„А сутра ће мене прекорити,
„„Да су с криво за ме заклињали.“ 150
„Ја се скочих из пивнице, нане,
„И изађох у збор пред пивницу,
„И у збору ја дивојку нађох.
„Све ти хода, ноја крило носа,
„И ја, мајко, до дивојке дођох, 155
„Па ја велим Џидовки дивојки:
„Да што пита за Краљевић Марка.
„Али она мени одговара:
„Ја бих рада тог видити Марка,
„Би-л' ми мого бити ђувегија.“ 160
„А ја њојзи говорио, мајко:
„„Ја сам главом Краљевићу Марко.“
„Кад то чула Џидовка дивојка,
„Вретено је подигнула на ме,
„И ћиде ме ударити с њиме. 165
„Туте сам се препануо, мајко,
„И побигох од оте дивојке.
„Она ме је кроз збор поћерала;
„Ја потекох у цркву утећи.
„Кад видила Џидовка дивојка, 170
„Да ћу јунак утећи у цркву,
„Вретеном се за мном јест хитила.
„Да ме буде с њиме погодила,
„Била би ме мртва учинила.
„Изнад мене вретено хитила, 175
 „Мене свати витар од вретена,
„И намах сам посрнуо, мајко.
„И у цркву утекох дивојки;
„Она стаде у збору пред цркву,
„А ја стао на црквена врата, 180
„И ја запех стрилу за тетиву,
„И устрилих Џидовку дивојку,
„И у збору она мртва паде.
„Она паде, а ја јој допадох,
„И потегох пијата од паса 185
„И разпорих Џидовку дивојку
„Од расовца па све до гроца,
„И гледах ти срце у дивојке:
„Кад у њојзи три срца бијаху,
„Једно јој се заиграло на ме, 190
„А друго се само заиграва,
„А треће јој за бој и незнаде,
„На њем лежи змија од три главе.
„Да ме буде змија опазила,
„Била би ме она уморила: 195
„И ту сам се препануо јако.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

Хрватске народне пјесме, што се пјевају у Горњој хрватској Крајини и у турској Хрватској; сабрао Лука Марјановић; Свезак I, у Загребу 1864., трошком и тиском А. Јакића. стр. 26-31.