Krađa i prekrađa konja od megdana
0001 Piju vino senjski vitezovi
0002 Usred Senja, grada bijeloga.
0003 Kad se hladna vina ponapili,
0004 Progovori Senjanine Ivo:
0005 „Čuo jesam, što ljudi govore,
0006 Da ne ima ljepšega konjica
0007 U Turčina, ni u Kaurina,
0008 Što je jedan doli u Kladuši
0009 U Turčina Orlanović Muja:
0010 Pod devet ga ključa zatvorio.
0011 Koji bi se dobar junak našo
0012 Od ovijeh senjskih vitezova,
0013 Da bi pošo ravnu u Kladušu
0014 Konja odnit Orlanović Muju
0015 I da bi ga meni poklonio?
0016 Tanku bih mu kulu darovao,
0017 Koja mi je usred Senja grada,
0018 I još moju sestru Anđeliju,
0019 Junak dobar da se ženi njome.”
0020 Svi junaci doli pogledali,
0021 Samo nije Senjanin Juriša,
0022 Neg se skače na noge junačke:
0023 „Evo majka rodila junaka,
0024 Koj će poći ravnu u Kladušu,
0025 Privariti Orlanović Muja,
0026 Privarit ga i dovesti vranca!”
0027 Pak otiđe dvoru bijelome.
0028 L’jepo ti se Jure naresio,
0029 Kako da je careva katana,
0030 A tursko mu pristajalo ruho,
0031 Pa se svoga baci na alata
0032 I on pođe ravno put Kladuše.
0033 Koga stigne, koga li susretne,
0034 On svakoga za Mujagu pita.
0035 Svi su njemu pravo povidjeli:
0036 Da je pošo do Stambula grada,
0037 S mladim agam’ igrat se karata.
0038 To Juriši puno milo bilo,
0039 Noćno Muji b’jeli prid dvor dođe
0040 I zakuca alkom na vratima,
0041 Pa dozivlje Mujaginu majku:
0042 „Gospođice, Mujagina majko!
0043 Mujo te je puno pozdravio,
0044 Pozdravio jest i poručio:
0045 Na kartama konja izgubio;
0046 Dao ga je caru čestitome.
0047 Da otvoriš devetera vrata
0048 I deseta, pa da pustiš vranca!”
0049 Kad to čula Mujagina majka,
0050 Niz obraz je suze oborila.
0051 Žao joj je vranca dobra bilo,
0052 Pa dozivlje četiri robinje:
0053 „Brže hajte i pustite vranca!”
0054 Progovore četiri robinje:
0055 „Kad je svoga konja izgubio,
0056 Mi ga više ni dvorit ne ćemo”.
0057 Stara skoči iz meka dušeka,
0058 Pak mi šeta doli u čardake
0059 I otvori devetera vrata
0060 I deseta, pa puštila vranca.
0061 Uhiti ga Senjanin Juriša,
0062 Pa se svome baci na ramena,
0063 Dobra vranca za sobom vodio,
0064 Pa govori Mujaginoj majci:
0065 „Čuj me, stara Mujagina majko!
0066 Kad ti Mujo b’jelu dvoru dođe,
0067 A ti njemu kaživaj pravedno,
0068 Da je došo Senjanin Juriša,
0069 Privari te, pa odvede vranca.”
0070 Kada ga je stara razumila,
0071 Ona cmili i suze prol’jeva,
0072 Tako jadna petnaest danaka,
0073 Dokle Mujo b’jelu dvoru dođe.
0074 Ona njemu povidi pravedno,
0075 Ali joj je Mujo govorio:
0076 „Što se brineš, stara majko moja?
0077 Lasno ću se dobaviti vranca:
0078 Spravi meni lake brašenice
0079 I za puta što je od potrebe!”
0080 Stara svoga poslušala sina,
0081 Sve mu brzo ona napravila;
0082 Otpravi se Orlanović Mujo.
0083 Kad je došo u senjske lugove,
0084 Tu je dobra odsjednuo doru,
0085 Sakrio ga goru u zelenu,
0086 Pa uzima svojega durbina,
0087 Pravo gleda Senja put b’jeloga.
0088 Kad svanulo i granulo sunce,
0089 Od Senja se vrata otvorila,
0090 Tu ishodi Todor čobanine
0091 Sa mladijeh dvadeset čobana,
0092 A za njima pet stotin’ ovaca.
0093 Na Todoru skarletno od’jelo,
0094 Na plećima svilena torbica
0095 A u njome srebrna plosnica.
0096 Sam je Mujo sobom govorio:
0097 „Kad pogubim Todor čobanina
0098 I saderem sa njega od’jelo
0099 I otmem mu pet stotin’ ovaca,
0100 Pol ću moga osvetiti vranca.”
0101 Mujo sjede drumu nakraj puta,
0102 Kud će proći Todor čobanine,
0103 Na koljeno pušku naslonio.
0104 Uto dođe Todor čobanine,
0105 Iz daleka Muju ugledao,
0106 Pak zaviče Todor čobanine:
0107 „Nemoj, Mujo, pogubiti mene:
0108 Za konja ću kaživati tvoga.”
0109 Pušku digne Orlanović Mujo,
0110 Položi je po travi zelenoj.
0111 Uto priđe Todor čobanine,
0112 Pa se Muji l’jepo poklonio
0113 I ovako njemu govorio:
0114 „Sve ja znadem, dragi gospodare,
0115 Koja te je don’jela nevolja
0116 Amo danas u senjske lugove:
0117 Konja t’ ukro Senjanin Juriša
0118 I darovo Senjanin Ivanu,
0119 A on njemu silnovito blago.
0120 Da t’ je vidjet, dragi gospodare,
0121 Nitko konja timarit ne mogo,
0122 Ušim’ striže, kopitima bije
0123 A junake iza vrata grize.
0124 Vrag donese batorsku banicu,
0125 Ona pođe Senju bijelome,
0126 U Ivana kad vidjela vranca,
0127 Njome on je vele omilio,
0128 Dala mu je hiljadu cekina,
0129 Odvede ga Batoru b’jelome.
0130 Ja ti više kazat ne umijem.”
0131 Kad to čuo Orlanović Mujo,
0132 Doratu se baci na ramena,
0133 Pa on pođe Batoru b’jelome.
0134 Kad je bio batorsko uz polje,
0135 On vidio svilena šatora,
0136 Pod šatorom batorsku banicu
0137 I njezinu sestru udovicu,
0138 Malo dalje dvadeset vojnika;
0139 Dobra hoće da timare konja,
0140 Al ga oni timarit ne mogu.
0141 Uto dođe Orlanović Mujo
0142 Prid šatore batorske banice
0143 I on svoga odsjedne dorina,
0144 Pa se njima l’jepo poklonio.
0145 Govori mu batorska banica:
0146 „Otkle dođe, neznana delijo?
0147 Al si Turčin, al si kršten čovjek?”
0148 Govori joj Orlanović Mujo:
0149 »Turčin n’jesam, gospođice moja.
0150 Dvorio sam cara čestitoga,
0151 S njegovim se pašam’ zavadio,
0152 Pa ovamo jedva pobjegnuo.
0153 Pa sam došo, gospođice moja,
0154 Da bi mene za dvorbu uzela.”
0155 Govori mu batorska banica:
0156 „A sad meni povidi pravedno,
0157 Kakav zanat ti si izučio?”
0158 Odgovara Orlanović Mujo:
0159 „Znam ti svega, gospođice moja,
0160 A najviše timariti konje.”
0161 Govori mu batorska banica:
0162 „Dobro došo, neznana delijo!
0163 Kad sam skoro ja u Senju bila,
0164 U Ivana konja sam kupila;
0165 Nitko njega timarit ne može.
0166 Timare ga dvadeset vojnika,
0167 Al mu oni odoljet ne mogu”.
0168 Odgovara Orlanović Mujo:
0169 „Kaž’ mi konja, gospođice moja!”
0170 Jedan sluga na noge skočio
0171 Pa je k Muju vranca dovodio.
0172 Kada vranac vidi gospodara,
0173 Zviždi vranac, a sapima širi.
0174 Mujo njega milovati stade,
0175 Pa se njemu baca na ramena,
0176 Poigra ga uz polje, niz polje,
0177 Odigrava, opet doigrava
0178 Do šatora batorske banice.
0179 A kad ona očima vidjela,
0180 Kako Mujo timario vranca,
0181 To je njome puno milo bilo,
0182 Pak je ona Muju govorila:
0183 „Ti ostani dvoru u mojemu,
0184 Dvori mene, neznana delijo,
0185 Platit ću ti i zahvalit l’jepo.”
0186 Dvori Mujo po godine dana,
0187 On banici puno omilio.
0188 Mislio je i mislio Mujo,
0189 Kako će se vratit u Kladušu.
0190 Jednom pođe u lov u planinu,
0191 I odvede vranca i dorina
0192 Ma ne ide da ulovi lova,
0193 Već pobjegne ravno put Kladuše.
