Kratovac Radonja i Jemin Karajlija[1]
Vino pije Kratovac Radonja,
Sa Turčinom Jemin Karajlijom,
Kad se oni podnapili vina,
Onda veli Jemin Karajlija:
„O Boga ti, Kratovac Radonja, 5
„Kol'ko ima odavde do Novog?“
Al' besedi Kratovac Radonja:
„Lošu konju i lošu junaku
„Ima ići za tri obdanice,
„A menika i mom karavrancu; 10
„Za dan otić' i da natrag dođem!“
Al' besedi Jemine Turčine:
„Ne budali, Kratovac Radonja!
„Ako-li ti meni za dan odeš,
„Za dan odeš i natrag mi dođeš; 15
„Evo tebi moji beli dvori,
„I evo ti riznice i blago,
„I evo ti konji sa pajvana,
„I evo ti bula za sluškinju,
„A najposle na mejdane glavu!“ 20
Al' besedi Kratovac Radonja:
„Hoćeš dati, Jemine Turčine,
„Hoćeši dati, što si obrekao?!"
Odgovara Jemine Turčine:
„Hoću, Rade, što sam obrekao, 25
„Sve ću tebi pravo izdavati!“
Al' besedi Kratovac Radonja:
„O Boga ti, Jemine Turčine,
„Ako ti ja tam' za dan ne odem,
„Tam' ne odem i natrag ti dođem: 30
„Evo tebi moji beli dvori,
„I evo ti riznice i blago,
„I evo ti konji sa pajvana,
„I evo ti moje verne ljube,
„Verne ljube Kološvarke Mare, 35
„Koje ljepše u Krajini nema,
„I najposle na mejdane glavu!"
Tu se oni lepo okladiše,
U okladi i vino popiše.
Kad je zoru opazio Rade, 40
Skoči Rade, ode dvoru svome,
Baš od onog dvora Turčinovog,
Pa on budi Kološvarku Maru:
„Dušo moja, Kološvarka Maro,
„Ustaj, dušo, ja sam s okladio, 45
„U okladi i vino popio,
„U okladi tebe sam popio,
„I popio naše dvore bele;
„Ustaj, dušo, Kološvarka Maro,
„Pa mi sedlaj dobroga konjica, 50
„Da ja idem u Novoga bela!“
Ciknu Mara kono guja ljuta:
„Bog t' ubio, Kratonja Radonja!
„Kada piješ u okladu vino,
„Što ti mećeš mene i konjica?" 55
Pa mu sedla vranca, karavranca,
Srebrnim ga sedlom osedlala,
A srebrnom uzdom zauzdala.
Pa se sprema Kratovac Radonja,
Pa se vinu preko polja ravna, 60
Kanda эvazda preko neba pređe.
Igrajući Ovčar polje pređe,
Igrajući Đerman gori dođe,
Igrajući Prosečke planine,
Igrajući Prosečku planinu, 65
Igrajući Sandžar zemlji dođe,
Igrajući Sandžar zemlju pređe,
Igrajući pod Novoga dođe,
A pod Novom beljarice mlade,
One bele prebijelo platno. 70
Božju im je pomoć nazivao:
„Božja pomoć, moje sestre drage!“
- „Bog ti dao, neznana delijo!“
Al' besedi Kratovac Radonja:
„Boga vama, moje sestre drage, 75
„Je-li vik'o odža na džamiji,
„Je-l', zvonilo podne u Novome?“
Al' besede beljarice mlade:
„Ne budali, delijo neznani,
„Jošte nema ni ručano doba![2]80
Ovde, Rade, u Novome belom,
Kod Turčina Osman-age starog;
„Piju vino i užinu lepu!“
Pa ti ide Kratovac Radonja,
On ti ide Osman-agi starom 85
I uzima zlaćanu jabuku,
Od Turčina Osman-age starog,
Pa usjede vranca, karavranca,
Igrajući kroz Novoga prođe,
Igrajući Sandžar zemlji dođe, 90
Igrajući Sandžar zemlju pređe,
Igrajući prosečkoj planini,
Igrajući prosečku planinu,
Al' mu sust'o vranac, karavranac.
Odsede ga Kratovac Radonja, 95
P' onda zače suze proljevati,
I ovako kroz suze besjedi:
„Jao moje i srebro i zlato,
„Jao moji srebrni dvorovi!“
Bog nanese sremske kiricije, 100
Oni Radu zdravo upitaju:
„Šta je tebi, delijo neznana,
„Šta je tebi, te suze proljevaš?"
Odgovara Kratovac Radonja:
„Ne pitajte moja braćo draga, 105
„Evo mi je konjic posustao,
„Pa ne mogu nit' tamo, nit' amo!“
Al' besjede sremske kiricije:
„Ne budali, delijo neznana,
„Lati tvoju svilenu maramu, 110
„Pa ga briši i desno i levo,
„Natiri mu grivu nad očima,
„Nateži mu uva obadvija,
„Povodaj ga i tamo i amo,
„Konjic ti je vodu zamanuo, 115
„I na to je on ti posustao."
Kad je Rade razumeo reči,
On izvadi svilenu maramu,
Briše svoga vranca, karavranca,
Natire mu grivu nad očima, 120
Nateže mu uva obadvija,
Povede ga i tamo i amo,
Konjic mu je vodu propustio;
Sinu dlaka kao sunce jarko.
Pa se maša Kratovac Radonja, 125
Pa se maša u svilen-džepove,
Pa izvadi šest stotin' dukata,
Pa dariva sremske kiridžije:
„Najte, braćo, napite se vina!“
Igrajući Đerman gori dođe, 130
Igrajući Đerman goru pređe,
Igrajući Ovčar polju dođe,
Igrajući Ovčar polje pređe,
Igrajući pod Kratovo dođe.
Al' se šeće Jemine Turčine, 135
Ispred dvora Kratonja Radonje,
Pa on viče Kološvarku Maru:
„Dušo moja, Kološvarka Maro,
„Namešćaj mi mekanu ložnicu,
„Da se mladi, dvoje valjuškamo, 140
„Nema tvoga gospodara Rade!“
Istom Turčin u rječi bijaše,
Al' eto ti Kratovca Radonje.
Al' besedi Jemine Turčine:
„Kurvo, kučko Kratovac Radonja, 145
„Na putu se konji ne mjenjaju!“
Lati Mara svilenu maramu,
Ona briše vranca, karavranca,
Sinu dlaka kao sunce jarko.
Nema kuda Jemine Turčine, 150
Povrati se svome dvoru bjelu,
P' onda daje konje sa pajvana,
I on daje riznice i blago,
I dade mu prebjele dvorove,
I dade mu Jemine Turčinu, 155
Svoju bulu za vjernu sluškinju.
Ne će Rada bulu da uzima,
Nego trza sablju iz korica,
Pa pogubi Jemina Turčina,
I osvoji Jeminovo blago. 160
Posle toga Rade prolazio,
Po busiji Turke razbijao,
Od Turaka otimao blago,
Ispod jela pijo, vino hladno,
A sa Marom porod porodio, 165
Do dve ćeri i sedam sinova,
Mile ćeri za gospodu dao,
A sinove ženi od gospode!