Ko zlo čini, nek se dobru ne nada
(Iz Hercegovine)
Razbolje se Nuškoviću Vuče,
Prvih dana posta velikoga,
Pak bolova sedam godinica,
Niti more živjet’ ni umrnjet’.
Kad izišlo sedam godinica, 5
Progovara Nuškoviću Vuče:
„O ču li me, moja stara majko!
„Ti napravi drvena nosila,
„Pak me turi na nosila, majko,
„Odnesi me na višu planinu, 10
„Đe n’ imaju dvije raskrsnice,
Jedna desno, a druga lijevo;
„Tud’ nalazi zv’jerka svakojaka,
„Tud nalaze srne i košute,
„I ljeljeni visoke divine, 15
„Turi mene na visoku travu
„Ostavi me na planini majko,
„Ne bi li mi sreća donijela,
„Da naljeze jelen, jal’ košuta,
„Da me digne na rozima, majko, 20
.Ne bih li se s dušom rastanuo;
„Jali mrki iz planine vuci,
„Ne bi li mi istrgali t’jelo,
„Više majko živjeti ne mogu.“
Pa da vidiš Nuškovića majke, 25
Sve proljeva suze niz obraze,
Dok napravi drvena nosila,
Pav metnuše Nuškovića Vuka,
Odnesoše na višu planinu,
Đe n’ imaju dvije raskrsnice, 30
Jedna desna a druga lijeva,
Pak turiše Nuškovića Vuka,
Turiše ga na zelenu travu;
Pak se vrati Nuškovića majka,
Ona ode svojoj tankoj kuli, 35
Osta jadan na nlanini Vuče.
Tako stalo no godine dana;
Kad izišlo po godine dana,
Podiže se Nuškovića majka ,
Pak iziđe na višu planinu, 40
Da ukopa kosti Nuškovića,
Kad to ječi Nuškoviću Vuče,
Njega ne će jelen ni košuta,
Niti mrki iz planine vuci.
Kad opazi Nuškovića majka 45
Stade bježat’ strmo niz planinu,
Opazi je Nuškoviću Vuče,
Jadno viče kroz goru zelenu:
„Zar ćeš mene, da ostaviš majko?
„Mene ne će jelen ni košuta, 50
„Ni ti mrki iz planine vuci,
„Vrat' se meni, moja mila majko!
„Nosi mene moru debelome,
„Turi mene moru na obalu
„Ne bi li me ribe opazile, 55
„Ne bi li me proždirale živa.“
Povrati se Nuškovića majka
Kad na Vuku šarovite guje,
Kroz kosti mu trava proniknula,
A po njoj se džilitaju guje, 60
Na perčinu ljeto ljetovahu,
Pod pazuhom zimu zimovahu.
Od toga se prepanula majka,
Pak uzeše na nosila Vuka,
Odnesoše moru na obalu. 65
Tako stalo po godine dana,
Al’ ga ne će ribe proždirati.
Kad izađe po godine dana,
Podiže se Nuškovića majka,
Da obiđe Nuškovića Vuka, 70
Hesabljaše da je preminuo,
Kad to ječi Nuškoviću Vuče,
A po travi premetaše glavu,
Opazi ga ostarjela majka,
Pak pobježe od mora sinjega 75
Opazi je Nuškoviću Vuče
Jadno viče sa obale mora:
„Povrati se, moja stara majko!
„Uzmi mene na bijele ruke,
„Nosi mene Filendaru crkvi, 80
„Preksutra je sveta neđeljica,
„Neđeljica i vaskrsenije,
„Ne bi li me pričestili majko,
„Pričestili i ispovjedili.“
A kad začu Nuškovića majka, 85
Ona civnu kao guja ljuta:
„A moj sine, Nuškoviću Vuče!
„Moreš li mi preboljeti, sine?“
Pa ga uze na bijele ruke,
Donesoše drvena nosila, 90
Pak metnuše Nuškovića Vuka,
Pravo nose Filendaru crkvi.
Kad dođoše Filendaru crkvi,
Služila se časna liturđija;
Služila se i odslužila se. 95
Kada oni donesoše Vuka,
Od njega se zatvorila crkva.
Kad opazi proigumne Savo,
Progovara igumane stari:
„Bog t’ ubio Nuškoviću Vuče! 100
„Ajde brže, od bijele crkve!
„Od tebe se zatvorila crkva,
„Ovđe tebi ispov’jedi nejma,
„Ti se nikad pričestit’ ne moreš.“
Progovara Nuškoviću Vuče 105
„Gospodine igumane stari.
„Ako mene pričestiti ne ćeš,
„.Ja te molim, ispov’jedi daj mi.“
Progovara igumane stari.
»Bog t’ ubio, Nuškoviću Vuče! 110
„Kazuj bolan, šta si učinio?"
Progovara Nuškoviću Vuče:
„Gospodine, igumane stari!
„Ja sam puno jada učinio,
„Ja sam četu po planini vod’o, 115
„Gospodine, za sedam godina,
„Kada nasta sedma godinica,
„Ljeto prođe, Mitrov danak dođe,
„U planpni mene snijeg nađe,
„Sa mojijeh trideset hajduka, 120
„Na nama se smrzoše haljine,
„Živijem se oči zatvoriše,
„Jedan drugom odgovora nejma,
„Ja povikah grlom bijelijem:
„„Braćo moja, trideset hajduka! 125
„„Nije l' majka rodila junaka,
„„Jali seka brata odgojila,
„„Kod mene ga danas dogodila,
„„Da naloži oganj vatru živu,
„„Da junačko ogrijemo t’jelo? 130
„Tu ne ima drva ni kamena,
„Ne može se vatra naložiti.
„Kada se ja viđeh na nevolji,
„Đe ne imam u četi junaka,
„Ja sam srcu gajret učinio, 135
„Na puškama cijep’o kundake,
„Te sam živu vatru naložio,
„Te junačko ogrijasmo t’jelo.
„Pak otalen na noge skočismo
„I pođosmo niz višu planinu, 140
„Dok nađosmo u Derventi crkvu
„I u crkvi tridest kaluđera,
„I četrest đaka i momaka,
„Pak ja njima božju pomoć dajem,
„Sva mi braća prihvatiše zdravlje, 145
„I tu naske dobro dočekaše,
„I živu nam vatru naložiše,
„I junačko ogrijasmo t’jelo;
„Donesoše piva i jediva,
„Svaki pismo, dok se napojismo, 150
„A kada se napojismo piva,
„Te nam vince udari u lice,
„Pak od svašta sobet otvorismo
„A najviše o dobru junaštvu,
„Zametnusmo igru svakojaku, 155
„A hajduci, krvavi junaci,
„Bacaju se malja i kamenja,
„Skakuju se skoka iz ćusteka:
„Dok izađe đače samouče,
„Preturi nam malja i kamena, 160
„Preskoči nam skoka iz ćusteka.
„Meni vrazi mirovat’ ne daju,
„Već odbacih kadifli dolamu,
„A poturih pušku paftaliju,
„Pa preskočih skoka iz ćusteka, 165
„A prebacih malja i kamena,
„Pak posjekoh đaka samouka.
„Udariše iz gore hajduci,
„A hajduci, kao gorski vuci,
„Posjekoše tridest kaluđera, 170
„I četrest đaka i momaka,
„Porobismo namastira crkvu,
„Odnesosmo nebrojeno blago;
„Tu sam mnogo jada napravio."
Još govori igumane stari: 175
„Bog t' ubio, Nuškoviću Vuče!
„Kazuj bolan, šta si učinio!“
Gospodine, igumane stari!
„Kako ću ti jade kazivati?
„Ali valja mnogo kazivati, 180
„Jer drugčije umrijet’ ne mogu:
„Ja sam sedam obljubio kuma
„A tri snahe prije braće svoje,
„Nikad Bogu isporavit’ ne ću,
„Ni viđeti lica božijega." 185
Progovara igumane stari:
„Bog t’ ubio, Nuškoviću Vuče!
„Kazuj bolan, šta si učinio!“
Progovara Nuškoviću Vuče:
„Svatima sam skudio đevojku." 190
Progovara igumane stari:
„Ej, nesretni Nuškoviću Vuče!
„Svaki bi se jadi oprostili,
„Ali toga oprostit’ ne mogu.
„Nije lako sreću zatvoriti 195
„Ni svatima skuditi đevojku,
„Što se moli Bogu do vijeka
„Da dobije sreću za vijeka,
„Raduje se suđeniku svome:
„Ti se toga ostajat’ ne moreš. 200
„Hoćeš li ti mene poslušati?
„Moreš ustat’ na noge visoke,
„Pak otidi u novu čaršicu,
„Te ti uzmi cijel tovar praha,
„Cijel tovar mrkoga baruta 205
„Koji pali tope i kumbare
„I uzima zemlje i gradove,
„Pa donesi na polje široko,
„I naspi ga na jednu kamaru,
„Pokloni se prebijeloj crkvi, 210
„Pa na barut lezi na postelju
„A zapali su četiri strane,
„Onda će se tebi oprostiti."
Kada začu Nuškoviću Vuče,
On otide u novu čaršiju, 215
Pa donese cijel tovar praha,
Donese ga na polje široko,
Pa sve sasu na jednu kamaru,
Pak je srcu gajret učinio,
I eto ga do bijele crkve. 220
Kad on dođe pred bijelu crkvu,
Opet s’ od njeg’ zatvorila crkva;
Njemu veli igumane stari:
„Bog t’ ubio, Nuškoviću Vuče!
„Ti nijesi pokazao grijeh, 225
„Kaži bolan, šta si učinio?“
Progovara Nuškoviću Vuče:
„Gospodine, igumane stari!
„Što sam znao sve sam iskazao,
„Gospodine, igumane stari! 230
„Lako tebi pokazat’ ne mogu:
„Kad smo tamo porobili crkvu,
„Uljegosmo u prve ćelije,
„Dok nađosmo pozlaćena vrata,
„Obijaše, obit’ ne mogoše, 235
„A kad se ja viđeh na nevolji,
„Ja potegoh tešku topuziiu,
„Te salomih na oltaru vrata,
„Nađoh sanduk od suhoga zlata,
„Pak na kube zatvoren bijaše, 240
„Ja hesabljah gotovina blago,
„Pa potegoh tešku topuzinu
„I salomih od zlata sanduka;
„Tu ja viđeh strašno viđenije,
„Tu ne nma blaga gotovine, 245
„Nego bjehu božji pravednici
„Sveta Petka i sveta Neđelja;
„Sveta Petka tu kosu češljaše,
„A Neđelja mene kunijaše:
„„Bog t’ ubio, Nuškoviću Vuče! 250
„„Ti se skoro razbolio Vuče,
„„Prvi danak posta velikoga,
„„Pak bolov’o sedam godinica,
„„Niti mog’o živjet’ ni umr’jeti,
„,Po svijetu tražio lijeka, 255
„„Pak ti niđe ne našao l'jeka,
„„Dok ne doš’o Filendaru crkvi,
„„Onđe ćeš se izliječit’ Vuče,
„„Izliječit’ osme godnnice."
Kad on take ispov’jedi kaza, 260
Tad uljeze u bijelu crkvu,
Te cjeliva krste i ikone
I ćivote po bijeloj crkvi,
Pak se vrati iz bijele crkve:
Eto Vuka na polje široko, 265
Na barutu napravi postelju,
Nasloni se dugo i široko,
Pa udari voštane fitilje; .
Gospodari narod povratiše,
Povratiše niz polje široko: 270
„Stranjujte se, ne pržite t’jelo!“
Dok barutu vatra dodijala,
Buknu plamen su četiri strane,
Diže Vuka nebu pod oblake,
Nikad ništa vratit’ se ne može, 275
Nego desna do ramena ruka,
Ona pade pred bijelu crkvu
I ona se posvetila, kažu.
Davno bilo, sad se spominjalo,
No velimo, da se veselimo. 280
