Konjic Marka ostavio,
U Petrovoj ravnoj gori;
Marko konju govorio:
"Oj konjicu, dobro moje!
Što je tebi dodijalo? 5
Il' je tebi dodijalo,
Bojno sedlo okovano?
Il' je tebi dodijala,
Ljuta uzda sarajkinja?
Il’ su tebi dodijali, 10
Česti puti dragoj mojoj?"
Konjic Marku odgovara:
"Nije meni dodijalo,
Bojno sedlo okovano;
Nit je meni dodijala, 15
Ljuta uzda sarajkinja!
Već su meni dodijali,
Česti puti dragoj tvojoj;
Kad ti dođeš u dvorove,
Mene vežeš za borove, 20
A ti piješ rujno vino,
A ja cičim kao guja;
Grizem travu do korjena,
Pijem vodu iz kamena!
Desnom nogom zemlju kopam, 25
A lijevom kremen krešem:
Koliko sam iskopao,
Junaka bi zakopao,
I pod puškom i pod sabljom,
I pod divan[1]-kabanicom!"30
