Majka Maru sitno plela,
Od petoro, devetoro,
Pletući je sjetovala:
„Čuješ Maro, kćeri moja!
„Kad ti pođeš dol' u polje, 5
„Dol' u polje. dol' u kolo.
„Ne vataj se do Tomaša;
„Tomaš momče neženjeno,
„A ti Mara neudata."
Mara majke ne slušala: 10
Ona ode dol' u polje,
Dol' u polje, dol' u kolo.
Uvati se do Tomaša.
Tomaš kolom uzmahuje,
A na sluge namiguje: 15
Prikučite konje kolu,
I alata i dorata.
To se sluge dosjetiše,
Prikučiše konje kolu,
I alata i dorata; 20
Tomaš uzja na alata.
Maru baci na dorata,
Pak se manu preko polja,
Kao zv'jezda preko neba.
Kad je bio nakraj polja, 25
Tomaš Mari govorio:
„Vmdiš, Maro, suvi javor?
„Onđe ću te objesiti,
„Vrane će ti oči piti,
„A orlovi kril'ma biti." 30
Stade Mara jaukati:
„Jao meni i do Boga!
„'Vako bilo svakoj druzi!
„Koja majke ne slušala."
Tješio je Tomaš momče: 35
„Ne boj mi se, Maro moja!
„Nije ono suvi javor,
„Već su ono b'jeli dvori:
„Onđe ćeš mi ljuba biti,
„Onđe ćeš mi dvore mesti." 40
Srpske narodne pjesme, skupio ih i na svjet izdao Vuk Stefanović Karadžić, knjiga prva, u kojoj su različne ženske pjesme, državno izdanje, Biograd, Štamparija Kraljevine Srbije, 1891, str. 297-299.
