Kostadin si konja kove
Na Janinu, na planinu,
Na t'mninu, bez borinu,
I bez jasnu mesečinu,
I bez zvezde i Danicu, 5
I bez kolo ogledalo.
Tuj mu sedi milo sine,
Tuj mu sedi mila ćerka;
Sine dava zlatne ploče,
Ćerka dava srebro klinci. 10
Progovara verna ljuba:
„More Kojo, Kostadine,
Ta što takoj đogu koveš?
Da l' ga koveš za pazari?
Il’ ga koveš za u gosti?" 15
„Moja ljubo, verna ljubo,
Ne ga kovem za pazari,
No ga kovem za u gosti,
Za u gosti kude tvoji."
Pevač i mesto zapisa
Dragica Ćiprijanović, Surlica
Reference
Izvor
Momčilo Zlatanović: Stojanke, bela Vranjanke, narodne pesme koje se pevaju u vranjskoj oblasti, Radnički univerzitet "Kosta Stamenković", Leskovac, 1969., str. 38.
