Kolo Srdanovo
| Kolo Srdanovo Pisac: Jovan Grčić Milenko |
Ko to sitno kolo vodi
Pod prozori Ivanovi?
Čija li se slava čuje?
Čiji li su svati ovi?
Srdan sitno kolo vodi
Pod prozori Ivanovi!
Njegova se slava čuje!
Njegovi su svati ovi!
Venčao se, srećan, danas.
Nevestu mu Smiljkom zovu.
Uzeo je — nuto jada —
Milenicu Ivanovu!
A Srdan je srca zloga,
Pa i svate na zlo zove:
Da povedu s njime kolo
Uz dvorove Ivanove.
Ne moraju svati znati
Za pakosnu pizmu ovu,
Te poveli kolo lako.
A na želju Srdanovu.
On najžešće pocupkuje
Pod prozori Ivanovi,
Pa još kliče ponosito
Kako ’no mu igra gozi!
»Ko to pod noć kolo vodi
Uz prozore Ivanove?
Ako mu je do tog stalo,
Nek i mene kolu zove!«
»Ja dovedoh kolo lako
Pod prozore Ivanove,
Al’ mi Ivo ne trebuje,
Jer Smiljka se moja zove!
»Jesam li ti rek’o, more:
Dočekaćeš sreću ovu!
Hajde, kolo, lako, lako,
A na radost Srdanovu!«
Zapištalo srce vrelo
Kad sasluša pozdrav ovi,
U rukama zablistaše
Pištoljići Ivanovi.
»He, kad Ivo igrat’ ne sme,
Nek deveri cupnu ovi!«
Oganj kresnu, a prozori
Zaprštaše Ivanovi.
Još se kolo ne upita
Ko u kolu ptice lovi,
Al’ u krvi Srdan leži
Pod prozori Ivanovi.
Svi ciknuše uplašeno:
»Hej, žalosni svati ovi!«
Ali kolo sad ne igra
Pod prozori Ivanovi.
U Beču, 1868.
Izvor[uredi]
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 46-48
|